ANTARA

Kao klinac zapamtio sam ga kada je na Marakani u 90. minutu šutnuo sa 35 metara, Dujković je grudima odbio loptu a Bjeković je smestio u mrežu za pobedu Partizana 2:1 Uh, kako mi tada nije prijao.

Posle sam se oduševaljavao kada je sa Atletikom pravio čuda. Hej, čovek je ujedinio tri španska kluba. Malo li je ?

Mister.

I ono poslednje je 2010. Gledao sam i pratio kao navijač utakmice Srbije. Tada su mi kolege iz redakcije kupovale ulaznice za mečeve sa Francuskom i Rumunijom i tada sam poslednji put osetio na Marakani onaj dobro poznati huk kada igra reprezentacija.

Misterovo delo.

Nije imao sreće u Južnoj Africi, imao je igru, tim, elan samo nije imao sreću. Gani smo poklonili pobedu, Nemce srećno prošli a Australiju, umesto da demoliramo po igri…

Nepravda mu je učinjena posle, Po meni. Po drugima nije.

I još nešto nikada ne hvalim niti branim novine u kojima radim. Sada moram. Ako neko misli da Žurnal u današnjem broju namerno nije hteo da se bavi preranim odlaskom Mistera onda u najmanju ruku nije ili dobronameran ili normalan.

Zaboravlja se da vesti posle 16 časova ne ulaze u štampane medije, da drugo i treće izdanje ne postoji. Zato bi svi oni koji su napali novine morali makar da se izvine.

A Žurnal o misteru misli isto kao i mnogi drugi.I to će se videti koliko u sredu.

Mister, trenerčina, znalac, klasa – Antara.

Hvala mu za one divne trenutke posebno pred Južnu Afriku kada je prelepo bilo gurati se na zapadu Marakane.

Slava mu

Toliko