Na našem “Praštanju uspeha” danas vam predstavljamo trojicu sjajnih sportista, dečaka, koji su uspešno, u Omladinskoj ligi Srbije, predstavljali FK Dinamo 1945 iz Pančeva

 

 

RASCVETAVANJE FUDBALA

 

 

Fudbal ume da bude velika svečanost. Od aktera i oka posmatrača zavisi. Važno je da se svi na sceni zabavljaju i uživaju u onome što rade. Takva su trojica mladića-Nemanja Mladenović, Miljan Andžić I Čedomir Grujičić, dečaci koji su poslednjih godina na pravi način predstavljali sebe i FK Dinamo 1945. Oni su članovi najbolje generacije “Brzog voza” od kada ova sportska družina postoji i sasvim sigurno, oni to neće zaboraviti. Mi se trudimo da i vama, ljubiteljima sporta to ne iščili iz sećanja.

 

 

NEMANJA MLADENOVIĆ

 

 

UPEČATLJIVA POJEDINOST

 

Fudbal je odavno kao igra prerastao u pravu sportsku filozofiju, a njegovo izučavanje na skoro svim svetskim univerzitetima, praksa je duga decenijama. Koliko god napredovao, fudbal se i dalje, makar mi tako mislimo, najviše voli, ne samo zbog golova, već pravih poteza, neke razdraganosti na terenu, po igračima čije lopte „imaju oči“. Takav momak fudbalski raste i u Pančevu. Da, mislimo na Nemanju Mladenovića.

 

Počeo je svoju sportsku priču u Kačarevu, koje je jedno vreme bilo poznato na mapi Jugoslavije, najviše zbog FK Jedinstvo-Stević. Baš tamo, sa samo sedam godina i Mladenović se prvi put susreo s loptom. I to je bilo to. Pre nego što će upisati osmi razred osnovne škole, došao je u FK Dinamo. Prošao je pionirsku i kadetsku selekciju, a sada sa omladincima igra u najvišem fudbalskom rangu u Srbiji.

 

Mladenović, zna sve s loptom. Nosi u sebi neku čaroliju, dopada se mnogima, već na prvi pogled, što bi se reklo. Retko ko, da mi znamo, a njegovog je uzrasta, reklamira fudbal na tako upečatljiv način. Možda ćete se zpitati-sve same pohvale, ima li neka zamerka? Rekli bi, a da se ne ogrešimo o talentovanog dečaka, u budućnosti mora još više da se posveti onome u čemu je odličan. Jer, kad to dosegne, i njegov domet će biti mnogo viši. Dokle god u sebi gaji tu upečatljivu pojedinost, verovaće i drugi, zaslužuje punu pažnju.

 

NA SVOJIM PLEĆIMA ON PONESE PRILIKU

 

Razgovaramo s Nemanjom, jer i njega želimo da vam predstavimo kao člana najbolje generacije FK Dinamo u njegovoj bogatoj istoriji, makar to rang takmičenja tako kazuje. Pred nama nije samo talentovan momak, velikog fudbalskog potencijala. S uspehom je završio ne baš laku srednju Medicinsku školu, a ima i planove u vezi s nastavkom obrazovanja. Takvo razmišljanje jednog tinejdžera uverava nas da mu ne fali mudrosti. Ipak, kad već imamo priliku da vam ga opišemo, najbolje bi bilo da naglasimo-reč je o igraču koji na svojim plećima ponese priliku, u smeru, u kom bi i ta prilika želela da ide, pa uposli saigrača, koji, sekundu-dve kasnije, postigne gol. Eto, takav je Nemanja Mladenović.

 

Poznato je, Ti si već igrao i za prvi tim Dinama, prošao mnogo toga sa saigračima, pre svega u mlađim selekcijama. Ipak, čini se, ova priča u vezi s Omladinskom ligom Srbije nešto je posebno. Da li se slažeš?

–Baš je tako, kako ste rekli. Znate, kad smo ranije bivali najbolji u Vojvodini, pa se kvalifikovali za elitu, bili smo dominantni. Ulaskom u elitu, samo to saznanje da ćemo igrati s najboljim klubovima u našoj zemlji, kao da nas je malo poremetilo. Tako je bilo na startu lige. Međutim, vremenom, a posebno u poslednje vreme, sazreli smo, u svakom smislu, i znam da nam je mesto među ovim klubovima.

 

Nemanja, u budućnosti, postoji li dilema u kom ćeš smeru? Fudbal ili medicina?

–To su dve najveće moje ljubavi. Iskreno, mnogo sam do sada uložio u fudbal, i voleo bi da nastavim ovim putem. Želim da se dokazujem, a tako i sam ostvarim nešto značajno u svojoj karijeri.

 

Mladenović je, sasvim sigurno, veoma talentovano dete i pred njim je još mnogo fudbalskih praznika. Svestan je ovaj mladić da ono što ume mora još više da učini vidljivijim. Da potvrdi da je predodređen za velika dela. Od njega najviše zavisi. Naravno, biće potrebno i malo sreće.

 

 

 

MILJAN ANDŽIĆ

 

 

IZLAZAK NA TEREN KAO PRAZNIK

 

Nekog je dovoljno da vidite na igralištu i mnogo toga vam bude jasno. To važi i za junaka naše priče. Golmanske rukavice postale su mu važne još kao dečaku, jer, i otac je stajao među stativama. Takva genetska građa uobličena je onog trenutka kada je mlađi Andžić stigao u FK „Arena“, a sve je postalo još uočlivije, tokom odrastanja u OFK Beogradu, gde je prošao sve mlađe selekcije. U BSK-u iz Borče, stigao je i do prvog tima, ali, sposobnost da shvati, karijera je pred njim, dogodila se u Dinamu. Tu je sa nama, već godinu dana, a njegov napredak vidljiv je svima.

 

Miljan mnogo voli to što radi. Znate, težak je posao golmana. Sve deluje, nekako, usamljenički, ali, osobe koje su se odlučile da stanu ispred mreže, bogate su pokretačkom snagom, a stekli smo utisak, Anđić je baš takav. On, nama se tako čini, ne stoji među stativama, samo zbog sebe. Njegova energija ukazuje na to-voli da sprečava probleme. Usredsredi se na to što radi i tako stvara mir u ekipi. Momak, učenik trećeg razreda prirodno-matematičkog smera, u gimnaziji „Uroš Predić“ u Pančevu, trudi se da svaki njegov izlazak na teren bude praznik. To ga razlikuje.

Pratimo šta radi i mladi golman Dinama. Trening je za njega priprema za predstojeću svečanost, za dan kada se igra fudbalska utakmica. Primetili su to ljudi koji vode brigu o Dinamu, pre svega struka. Tako je ovaj mladić, nedavno, debitovao i za Prvi tim „Brzog voza“, protiv Borca iz Sakula. Ne samo da je sačuvao svoj gol, a podsećamo, tada smo slavili s 2:0, već je pobrao simpatije ljubitelja fudbala. Znanjem i hrabrošću. Priča nam o tom meču:

–Znate, branio sam ja i u Borči za prvi sastav, ali, ovo je bilo nešto drugo, mnogo značajnije za mene, a posebno mi je drago što je sve bilo uspešno.

 

 

OZBILJAN PRIČA KOJA NAS SPAJA

 

Lako je razgovarati s Andžićem. Zato što ima jasan stav po mnogim fudbalskim pitanjima, a kad smo potegli priču o omladincima Dinama u eliti, kao da smo stigli na njegov teren.

–Velika, ozbiljna i lepa priča je sve ovo što radimo ove sezone. Mnogo je lep osećaj kada se takmičite s vršnjacima iz cele Srbije, sa momcima koji igraju za naše najbolje timove-zbori nam Miljan.

 

Miljane, braniš za Omladince, ali, ti si već nekoliko puta stajao između stativa kada je igrao prvi tim Dinama. Sigurno je to lep osećaj, zar ne?

–Svakako. To i jeste moj, da tako kažemo, prvi ostvareni san. Želim u narednim sezonama da činim baš to, da branim za našu prvu ekipu.

 

Miljan Andžić se već uverio da postoje događaji koji menjaju naš život. Te, lične stvari, ipak, kad je reč o njemu, videli su i mnogi drugi, ljubitelji fudbala. Dokazao je sebi i nama, da mu je lepo među stativama. Zato to sada želi često da ponavlja. Daroviti čuvar mreže, trenutno, lakše je povređen, ali, fudbal ne izlazi iz njegovih misli. On zna, ako ne trenira ili ne igra, onda mora makar da misli o njemu. Zato će i uspeti.

 

ČEDOMIR GRUJIČIĆ

 

 

NIČEGA PREVIŠE

 

Junak naše priče, Čedomir Grujičić, živi u Bavaništu, veoma blizu manastira u ovom živopisnom mestu, pa je, možda, njegova smirenost u vezi s ovom činjenicom. Inače, Bavanište je iznedrilo mnoge ugledne sportiste, Sašu Vladisavljeva, njegovu sestru Biljanu, a pre njih, između ostalih, Petra Uroševa, legendarnog kapitena pančevačkog Dinama, ranije igrača Crvene zvezde i nikšićke Sutjeske. Baš u školi fudbala „Petar Urošev“, Čeda, kako svi zovu talentovanog dinamovca, počeo je s jurenjem lopte. Lepu sportsku priču nastavio je Perin sin, Nemanja, a deca su bila zadovoljna. Tako je i Grujičić, tek završetkom osnovne škole, krenuo put Pančeva, da potraži nešto novo, stigavši u Dinamo.

 

 

O strukturi fudbala učio se u mlađim kadetima, kadetima, a prelaskom u omladince, nastavio je da shvata fudbalske tajne i sebi ih objašnjava. Član je ove generacije koju toliko, s razlogom, pominjemo, i uvek će moći s ponosom da prepričava dogodovštine iz srpske elite. Ako pažljivo pratite zbivanja u vezi s omladincima FK Dinamo 1945, nije ga teško predstaviti. Ipak, ako niste često na Gradskom stadionu, prenećemo naše utiske o talentovanom dečaku. Igra na mestu napadača. Ranije je to činio po krilnim pozicijama, a u novije vreme, baš je špic, što bi rekli treneri. Kod njega nema ničega previše.

 

On zna-trčanje, borbenost, brzina, tačan pas, postignut gol, dobri su poslovi u fudbalu. Od njega se to očekuje, to i daje. S obzirom na svoju brzinu, ume sam da namesti šansu, pa postigne gol. Koristeći metaforu, uporedili bi ga s krojačevim poslom. Zna da nacrta model, da ga izradi, pa mu zato to odelo lepo stoji. Dobar momak, u svakom smislu.

 

 

PEDANTNOST MLADOG IGRAČA

 

Šta smo još uočili dok smo razgovarali sa Grujičićem. Zamolio nas je da ovaj razgovor pomerimo za nekoliko sati, zbog obaveza u školi(predavao je maturski rad), i time nam ukazao da poštuje sebe, a lako je shvatiti, kad imate takav stav, i drugi će vas ceniti. Deluje pedantno, lepo sortira važne životne događaje. Elem, bili smo strpljivi, ali, isplatilo se.

 

Čedo, pitao sam sve tvoje saigrače tokom ovih razgovora, da mi malo približe atmosveru u timu. Igrate u eliti, s najboljim srpskim timovima. Velika je to životna pojava, zar ne?

–Sve je super! Video sam da i saigrači pominju da igramo odlično u poslednje vreme, a tako i sam mislim. U pravo vreme svi smo dostigli najbolju formu i to se vidi na terenu. Atmosvera u svlačionici je sjajna, dobri smo i van fudbala, tako, baš je lepa ova priča.

 

Verujemo mladom Grujičiću na reč. Deluje pouzdano na terenu, a isti je takav i kad ostavi Dinamovu opremu našem Željku Čaliću, na Gradskom stadionu. Pitamo ga. FK Dinamo bi mogao da bude i tvoja fudbalska budućnost?

–Voleo bih to. S trenerom Dušanom Đokićem, ranije sam već radio u Dinamu, na nekim individualnim stvarima. On je odličan pedagog, ume da prenese pogato iskustvo, znanje koje ima. S obzirom da je on i šef struke, nastavak te saradnje, ako se ja pitam, svakako, prijao bi mi.

 

Čedomir Grujičić u fudbalu radi nešto lepo. Igra jednostavno. To je, ujedno, najteže u sportu. Ima svoj način borbe da ostane na površini. Ovoj generaciji dinamovaca, maltene, ništa nije zabranjeno, lepše rečeno-uskraćeno, na igralištu. Sve im je dozvoljeno. Valjda zato, Čeda sa svojim ispisnicima, sve što radi, čini to srećan. Taj osmeh, zadovoljstvo, na zelenom travnatom pravougaoniku, tas je prevage ka uspešnoj strani. Da li će on ostvariti uspešnu karijeru, prirodan je proces. Svakako, on bi trebalo najviše da utiče na tu činjenicu.

 

Šta je u vezi s trojicom dečaka koji nose Dinamov dres? Moderni fudbal-jasan je odgovor. Oni svojim stilom igre, Mladenović i Grujičić na terenu, a Andžić na golu, garantuju da sve što rade, ne samo da liči na ono savremeno, već to zaista i jeste. Oni, po nama, zato i jesu budućnost “Brzog voza”. Pred ovim dečacima je ne samo fudbalsko, već životno sazrevanje, a kada dosegnu potreban nivo, nema sumnje svaki njihov motiv vodiće ih do samog vrha. Samo ih pratite, i uverićete se, ovo što sada mislimo, istina je.

 

 

Razgovarao: Slobodan Rora Damjanov

 

Fotografije: Privatna arhiva