NAŠE VEČE

Bilo je lepo,ovog puta bez ikakve nervoze. U hotelu M kao kod svoje kuće. Novogodišnji koktel a pre toga diplomatski pasoši. I Jelenić je mogao da samo citira Dačića kako bi opisao uspehe vaterpolista.

-Ovi pasoši su za uspehe,ma ne znam ni za koje uspehe ima ih toliko – rekao je Dačić koji iskreno druguje sa vaterpolistima.

Pitam Viktora koliko će da priča:
– Znaš ti mene.

Gledao sam na sat ukupno dva minuta. Nemanja Marijan je dodao još 90 sekundi. I onda priznanja medju kojima je i moj Žurnal i kraj. Brat bratu 1o minuta.
Prle je dobio nagradu za 300 utakmica.

– Samo ja znam koliko si odigrao- kažem uz čestitke.

– Da, ti znaš. jedno si mi deset ukinuo – opet je njegova poslednja.

Gojko je primio za brata Duleta.

– Sve vas je pozdravio.

I onda priče a priče kada su tu Savić, Juga, Pele Zimonjić, Dača…Nikad kraja a smeh je zarazan. Tu je doprinos Žileta, Miće, Fiće pa ovih mladjih.

Svoje mesto su dobile igračice. Dame picnute tip top, bile su tu crveno-bele, Palilulu nisam video.
A meni najlepše je bilo što su se pojavili skoro svi novinari koji uživaju u vaterpolu: Snezana Pantovic, Bigi, Stepić, Smiljan Banjac Gojko Filipovic Mladen Šolak Иван Лабудовић Slobodan Krstovic, Aleksandar Simic, Olja Nikolic Bole, Igor, pa brojne kolege snimatelji predvodjene Mošom.Svi imaju ogroman doprinos.I njihovo odnosno naše veče

Toliko