U rubrici „Linija spajanja“ predstavljamo vam dr. Zorana Vargu, uglednog pančevačkog stomatologa i poznatog skipera.
MOGAO JE BITI SVE ŠTO HOĆE
Već sami biografski podaci junaka ove priče dovoljno ukazuju da je reč o osobi koja se reprodukuje iznova i iznova. On pametno čuva atribute svog srećnog života, zato što sam stvara izgled istog. Uostalom, pročitajte, zapravo, malo bolje upoznajte ovog čoveka.
Rođen je 1958. u gradu na Tamišu, u kući koja se nalazila na mestu na kome je kasnije je izgrađen hotel Tamiš. Pančevac, kako sam kaže, po rođenju, adresi stanovanja i po opredeljenju. Završio je Osnovnu školu “Jovan Jovanović Zmaj”, potom gimnaziju “Uroš Predić”, a 1985. diplomirao na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Sa jedanaest godina je počeo da trenira veslanje u Veslačkom klubu „Tamiš“ Pančevo. Osvojio je desetak medalja, a najznačajnija je zlatno odličje na državnom prvenstvu SFRJ 1974. godine. Ima još dosta zanimljivosti. Zato, čitajte dalje. Od četvrte godine života rekreativno se bavi skijanjem, a na smučkama je bio u skoro svim ski centrima bivše Jugslavije i u mnogim evropskim skijalištima. Jedne zime, čak, promovisan je u šefa Gorske službe spasavanja u skijaškom centru Kolašin.
Tokom gimnazije i fakulteta, preko Studentske zadruge u Pančevu, radio je sve moguće poslove, a interesantno, u vezi s tim jeste i podatak da je bio i član prvog demokratski organizovanog predsedništva Studentske zadruge. Kad već nabrajamo, a u vezi je s poslovnim zbivanjima, važno je dodati i ovo. Držao je sa prijateljem diskoteku “C est la vie“ u mesnoj zajedici Centar 1979. i 1980. kao i diskoteku „Plavi podijum“ na košarkaškom stadionu „Dinamo“ 1981. godine. U tim diskotekama, osim vlasništva, pohvalio mi se, bio je i di džej. Idemo dalje. Privatni preduzetnik je postao 1980. kad je otvorio Radnju za priređivanje zabavnih igara, fliperi, bilijari, video igre… Ovim se poslom bavio tokom studiranja i do otvaranja privatne stomatološke ordinacije. Njegova ordinacija „Dental studio“ je prva javno otvorena stomatološka ordinacija u Pančevu i radi bez prestanka od 15. avgusta 1987. do danas. Svakako, važno je naglasiti- on je predsednik i jedan od osnivača Yacht club Panon Pančevo, koji je osnovan 2003. u Pančevu i da uvek na regatama predstavljam naš klub, naš grad i Srbiju. Oženjen i otac troje odrasle dece.
Ne bez ponosa, naglasio je nešto važno, u vezi sa svojom stomatološkom ordinacijom:
–Radili smo i za vreme bombardovanja naše države, a radimo i sada, za vreme epidemije Korona virusa.
U vezi s veoma odgovornim poslom stomatologa, vredno je napomenuti, dr. Varga dugogodišnji je član i aktuelni predsednik Udrženja privatnih doktora stomatologije Srbije, te glavni urednik stručnog časopisa „Stomatolog“ koji izlazi 25 godina i član je Skupštine Stomatološke Komore Srbije. U okviru svoje profesije ordinacija „Dental Studio“ kao i on lično, bavi se humanitarnim radom, pružaju besplatne stomatološke usluge štićenicima Udruženja „Na pola puta“ i pomežu Domu za nezbrinutu decu „Spomenak“. Dok smo razmenjivali misli, nije hteo da preskoči sledeće: „Roker sam u duši i bajker na putu“. Ipak, kao ključne, istakao je dve rečenice:
–Te,1986. sam služio vojsku na aerodromu „Zemunik“, kod Zadra. Jedan slobodan vikend sam iskoristio da sa prijateljima prvi put odem na jedrenje i do današnjeg dana me ta ljubav nije napustila.
Zar nisam bio u pravu?! Eto, postoje ljudi koji brže idu napred. Njihova životna škola, sa obaveznim proučavanjem prirode, kao i pojava oko njih, održava ih u ravnoteži između želja i mogućnosti. On je svakako, zreo protagonist života koji je osmislio i sproveo u delo sve ono što ga je oduvek zanimalo. Zorana, mada je desetak godina stariji, upoznao sam u gradu, kako mi, koji živimo u naseljima, kažemo, kad se nađemo u centru Pančeva. Nismo se nikad družili, ali, uzajamno poštovanje traje već dugo godina. Na mene je oduvek delovao nekako gospodski. Čini se nepristupačan, međutim, kad ga upoznate, shvatite-pogrešili ste. S obzirom da sam decenijama, kao novinar, radio u redakaciji lokalnong lista “Pančevac”,zadužen da pratim sportska zbivanja, dr. Vargu bi povremeno viđao u našim prostorijama .Svraćao bi, da upozna javnost s nekom od svojih brojnih morskih avantura. Ploveći, on je kao skipper, stekao ozbiljnu reputaciji u zemljama bivše Jugoslavije, ali i mnogo dalje, čak, osvajao je neke od nagrada kojima retko ko može da se pohvali iz sveta sportske plovidbe. No, o tome ćete čitati u nastavku teksta. Elem, tu smo se najčešće sretali, pričali i tako. Čak, imao sam nameru da i sam budem deo njegove posade, na nekom od jedrenja, pa da onda o tome napišem prilog za najstariji nedeljnik na Balkanu, ali, nažalost, to se nikada nije dogodilo. Bilo kako bilo, nedavno, setio sam ga se i pomislio da bi bilo dobro, da ispriča svoju priču za moje “Praštanje uspeha”. Naravno, pristao je.
ČOVEK SA SOPSTVENIM ISKUSTVOM
Ljubav prema vodi, jedrenju, putovanjima-da li je to u vezi s genetskim predispozicijama ili si sam, u tokom odrastanja zavoleo tu priču?
–Samim rođenjem na ušću dveju reka i veslanjem sam stekao i razvio ljubav prema vodi, a imam i genetske predispozicije. Deda Stevan Milanović je završio brodarsku školu u Regensburgu i bio je dunavski kapetan po zanimanju.
Kako se uopšte postaje skiper? Jel postoji neka posebna škola za to, obuka, ili nešto u tom kontekstu i da li je to bitno, najvažnije, da bi se bavio jedrenjem? Može li neko samouk da se bavi tim poslom?
–Godinama sam jedrio po jadranskom moru. Iznajmljivao sam brodove sa dunavskim dozvolama, koja je važila za brodove do petnaest metara. Uglavnom smo i ja i članovi posede bili samouki. Čitali smo tematske knjige i iz njih puno naučili o jedrenju, uz iskustvo koje smo sticali jedreći po moru. Da biste postali pravi skiper neophodno je završiti i položiti kurs za prvu profesionalnu dozvolu. Ja sam položio 2005. godine u Kotoru. To se zove: Skiperska dozvola.
JEDRENJE
S obzirom da me zanima sve, u vezi s tom pričom, ne zameri, ali, voleo bih da mi opišeš jedan dan na „poslu“? Kako to sve počinje? Čitav taj proces, kad isploviš iz neke luke, pa do povratka u istu ili pristajanja u neku drugu?
-Izdvojiću dve vrste jedrenja: Regatno ( takmičarsko) jedrenje i jedrenje letovanja radi. Ja sam zaljubljenik regatnog jedrenja. Za regatno jedrenje je potrebna posada. Dobro je kada su to iskusni jedriličari, a moguće je i sa posadom ljudi sposobnih da slušaju i izvršavaju komande . U regatnom jedrenju ima mnogo više adrenalina, jer morate da znate da upotebite i maksimalno iskoristite sile prirode, vetra i talasa radi što boljeg plasman u trci. Do sada sam kao skiper osvojio petnaest pehara. Jedan od omiljenih mi je pehar sa regate „Zoran Radosavljević“ u Boka Kotorskom zalivu, regate koja je posvećena jedriličaru i pilotu – heroju, poginulom dok je branio naše nebo od NATO agresora. Najznačajniji pehar koji sam osvojio je najveći pehar na najvećoj jedriličarskoj regati na svetu „Barkolani“ koja se održava u Tršćanskom zalivu u Italiji svakog oktobra već pola veka. Taj pehar sam osvojio 2019. godine. Osvanuo sam u italijanskim medijima, između ostalog i na naslovoj strani italijanskih novina „IL piccolo“. Jedrenje letovanja radi je mnogo opuštenija varijata, prate se vremenske prognoze i koriste uslovi za mirniju plovidbu i uživanje. Letovanje traje sedam ili četrnaest dana. 24 sata ste na moru, na plaži, u kafani, u krevetu, šta god Vam je volja. Dočekujete i ispraćate sunce iz mora i u more Takav ugođaj ne postoji ni u hotelu sa sedam zvezdica.
Da li članovi ekipe, moraju da znaju nešto o plovidbenim pravilima, ili je dovoljno, samo da te slušaju i prate tvoja uputstva?
–Prvi dan po dolasku podrazumeva upoznavanje sa brodom, smeštaj putnika po kabinama, okvirno određivanje rute plovidbe i nabavka svih potrepština za nedelju dana plovidbe. Svi putnici na brodu su članovi posade i svako prema svojim željama i mogućnostima učestvuje u plovidbi. Za sigurno letovanje potrebno je dvoje članova sposobnih da slušaju i izvršavaju kapetanova – skiperova naređenja. Ne postoji lepši način druženja sa morem od vremena provedenog na jedrilici. Svaki dan je nova avantura, kupate se u najčistijem moru, pristajete na najlepše plaže, svaki dan obilazite drugu destinaciju, pijete najbolja pića i koktele.
Objasni mi malo o samom plovilu. Jel to uvek isti brod, ili menjaš od sezone do sezone i u čemu se sastoji glavna razlika u tim, da ih nazovem jedrilicama?
–Moja jedrilica „Xeinos Comet Comar 50“ je kombinacija komfora i regatne jedrilice. Može uspešno da učestvuje na regatama, a pruža potpunu udobnost ( 11 kreveta u 5 kabina, tri kupatila, kuhinja sa dva frižidera, klima uređaj, generator, pomoćni čamac sa motor). Jak i siguran brod.
Da li možeš da se setiš najduže plovidbe? Koliko si zapravo života proveo na brodu?
–Moja najduža plovidba je bila do Malte. Petnaest puta sam proplovio ceo Jadran, od Crne Gore do Trsta i nazad, odlazeći na „Barkolanu“ i nazad. Jadransko i Jonsko more su moje vode. Akvatorijum mi je trougao Atina, Malta, Trst. Od 2005. godine od kada radim i kao skiper provodio sam i 45 dana godišnje na brodu, a od kako imam svoj brod i više.
Mnogi ljudi imaju fobiju od same vode. Jednostavno se plaše. Da li si ikada bio u nekoj situaciji da si se zabrinuo za sopstvenu bezbednost i ljudi na brodu?
–U trkama su se dešavale adrenalinske situacije i izazovi, nisam se uplašio nikada, nego sam razmišljao kako da izađem iz neželjene situacije. Jedrilica je jako bezbedno plovilo, može je prevrnuti jedino cunami i greška kapetana pri najgorim mogućim uslovima. Na letovanjima nikada ne ulazim u nepromišljene i rizične situacije.
Ima dosta posla u vezi s pripremom i planiranjem putovanja. Kako to izgleda? Kako se odlučiš gde se putuje i od čega to zavisi?
–Najveći problem je organizovati posadu, odnosno uskladiti šest do deset ljudi da u isto vreme mogu i hoće da idu na letovanje.
Kako izgleda sama ta avantura na moru. To nije samo puka plovidba. Šta se radi na brodu? Kako se „ukućani“ snalaze, kako im prolazi vreme. Vi ste i na kopnu, svake večeri se usidrite u nekom mestu, večerate, zabavljate. To mi malo opiši.
–Jesenas smo putovali na regatu u Tršćanskom zalivu 650 milja od Krfa do Trsta. Imali smo cilj i tu nema improvizacije, plovi se skoro po svakom mogućem vremenu. Za letovanje su destinacije mnogo kraće, plovi se u skladu sa vremenskom prognozom, a prema željama i volji posade moguće su i izmene plana putovanja.
Cela ta avantura, plovidba, nije jevtina. Trebalo bi iznajmati brod, ako nije tvoj, pa i sve ostale usluge imaju svoju cenu. Da li ima ljudi koji su spremni da ulože koliko treba da bi se nezaboravno zabavili?
–To da je jedrenje jako skupo je predrasuda. Sveukupni trošak nedelju dana na brodu ne prelazi cenu prosečnog sedmodnevnog aranžmana zimovanja na Kopaoniku. Imati brod znači puno odricanja. Rad na održavanju broda, troškovi za godišnje vezove, troškovi za korišćenje voda, troškovi i vreme u vožnji do marine u kojoj se nalazi brod i nazad, obilaženje broda u zimskom periodu… To podrazumeva mnogo znanja i veština, a samo velika ljubav prema jedrenju može da Vam pruži motiv, polet i snagu za to.
S obzirom da si zdravstveni radnik, stomatolog, ne želim da propustim priliku da te pitam. Šta nam možeš reći o Korona virusu? Svi smo sada u toj priči.
–Sa ovim virusom je sve pomalo čudno, da li se oteo kontroli imunolozima ili političrima, te moramo sedeti kod kuće i pridržavati se uputstava Svetske zdravstvene organizaciji, da bi se smanjio nagli porast broja obolelih, da broj obolelih ne bi prerastao kapacitete našeg zdravstvenog sistema što bi za posledicu imalo veliki broj izgubljenih života.Virusa je bilo i biće, ali sa ovakvim marketingom nije bio nijedan. Poštujem pravila, vreme policijskog časa provodim sa suprugom kod kuće, pišem za tvoj portal esej o svom životu, čitam , gledam filmove, od 20 časova supruga i ja šetamo naša dva psa. Ordinacija „Dental studio“ je dežurna za hitne slučajeve.
Na kraju dijaloga uvek pitam svoje sagovornike. Šta možeš reći o fenomenu(ne)praštanja uspeha? Kakva su tvoja iskustva?
–Što se tiče (ne) praštanja uspeha, nikada nisam mnogo razmišljao o svojim uspesima. Trudio sam se i radio. Sve što sam postigao, postigao sam svojim radom. Ništa nisam nasledio ili dobio na poklon. Veslanje me je pripremilo i osnažilo da mogu mnogo toga da ponesem na svojim leđima. Iz svog bogatog životnog iskustva mogu da zaključim da posvećenost, trud i rad donose uspehe. Naravno podrška prijatelja, koju sam dobijao i bezrezervno pružao je doprinela mojim uspesima.
Dr. Zoran Varga, hrabro, od najranijeg detinjstva, nadograđuje vrednosti koje čine bogatsvo društva. Stvaralački kontinuitet kod njega, traje li traje, a nema sumnje, još će dugo biti tako. On u svim oblastima, kojima, kao nekim instrumentima, upravlja svojim životom, lako stiže do uspeha. Jednostavno, ume da radi te poslove. Teško ćete sresti nekog čoveka uverljive sličnosti s njim. Zašto to tvrdim? Jer, on kao, da ga nazovem autorom u stomatologiji ili jedrenju, neposrednim živitom objašnjava sopstvene vrednosti. Njegova dela su vidljiva, opipljiva. Ipak, po meni, njegova izrazita vrednost najviše se ogleda u činjenici da on svoje ispisnike i sve druge koji to žele, uči da bolje vide, razumeju i osećaju svet koji ih okružuje. Zato, barba Zorane, dobro more neka te služi i dalje!
Fotografije:Privatna arhiva