GODINU DANA POSLE ZLATA U RIJU
Nezaboravno i neponovljivo
U ovo doba, pre godinu dana, slavili smo dugo čekanu medalju – OLIMPIJSKO ZLATO. Prvo vaterpolsko za Srbiju, kruna uspeha u jednom ciklusu kakav svetski sport nije zabeležio. Naterao me jedan drugar iz Niša da se nekim redom podsetim tih dana: Gojko, Žile, Manda, Sava, Ćuki, Dule, Boba, Mića, Jakša, Fića, Prle, Mitar, Bane pa Deki, Kembe, Žare, Stefan, Paja,Janik, Marko, Vlada, Doca, Vujas, Čane… Imena za istoriju!
Godinu dana posle!? Svašta se događalo, ali svaki minut proveden u Riju se pamti uz jutarnje matinee sa Mađarima i Grcima, pa večernji šok sa Brazilom, pa hod po ivici žileta sa Australijom, zagrevanje sa Japanom pa eksplozija, demonstracija sile sa Španijom, Italijom i na kraju Hrvatskom. Teško se taj početak preživljavao. Lako se na kraju radovalo. Bile su tu i čuvene patike, i borbe protiv malera, vezivanja končića, Žiletovog govora u svlačionici koji ima veze sa životom, a ne sa bazenom i loptom. I danas izaziva jezu kod igrača. Pamtim Savića posle Brazila i ono njegovo da momci iz stanja šoka mogu da izađu i Mandin šou u finalu, Filipovo vođenje ekipe, Prletove komande, Banetov poziv publici da dva minuta pre kraja pozdrave šampione. Naravno, i ono kad mi Prle kači medalju oko vrata. Ispunili smo san, oni da okače olimpijski zlato, a ja da iz petog pokušaja dobijem priliku da o tome pišem.
Godinu dana posle. Razišlo se društvo po svetu, svako na svoj zadatak. Univerzijada, prvenstva mlađih kategorija, odmori.. Ipak, na trenutak će moći da se podsete današnjeg dana, da jedni drugima, možda, pošalju poruku sa pitanjem: Hej, znaš li šta smo radili na današnji dan prošle godine?
Nezaboravno i neponovljivo! Toliko!
NAŠE MLADE VATERPOLISTKINJE NA EP U NOVOM SADU
Ajmo, damice, ne brenujte nikoga!
Sedamnaest ti je godina tek… Eto, i da juniorke od sutra budu glavne na vaterpolo rubrikama. Taman da se setim onog roditelja koji me je non – stop kritikovao zbog tekstova o damama u bazenu. Ne javlja se, možda je izgubio moj broj. Kako god, boli me uvce! Damice od sutra počinju bitke na Evropskom prvenstvu Novom Sadu, za vaterpolistkinje 17 godina i mlađe. Imamo čemu da se nadamo: Udarićemo prvo na knedličke, po malo mučiti žabarke, pa onda protiv galskih petlica. Onda ćemo proći osminu, ući među osam. To ove koje imaju 17 i malo manje.
– Dobre su, nekad malo osciliraju ali još su mlade – kao u poverenju priča selektor Bajković.
Čuj mlade, moraće da igraju kao matore. Bilo bi lepo da uđu u osam, pa sa Grkinjama ili Holanđankama. Tu ništa ne gubiš. Da, tako je, mada mislim da ove damice neće brenovati nikoga. I ko god ih bude dobio, moraće da se oznoji pred, nadam se, punim tribinama Spensa. Neka uđu u osam, pa ćemo posle da vidimo. Igra je to a još lepši pol.
Nemam pojma da li ću dobaciti do Novog Sada. Kao da je bitno! Važno je da su tamo: Anđela Petrović, Travar Nikolina, Gašić Andrea, Nina Josifović, Lara Luka, Nađa Novakovic, Lolita Lola Avdić, Anja Švec, Ana Milićević, Hristina Ilić, Jovana Sekulić, Janja Kaplarevic i Minja Mitić. Jeste, one su tamo i da hoće da igraju, da se pokažu i da, kad se sve završi, pogledaju jedna drugu i kažu: Dobro je, bre, bilo!
Ajmo damice!Toliko!
PIŠE: Dejan Stevović