BUDI LENJ, BUDI USPEŠAN

Sedim pre neki dan sa Gojkom Pijetlovićem, srpskom “jedinicom” . Pričamo za novinu koja me lebom rani, priči nikad kraja.

Osvojio je sve i on je u Riju okrenuo igricu.

– Kako sam postao golman ? Tako što sam lenj. Video sam na prvom treningu da svi osim golmana plivaju do iznemoglosti. Jok, ja, ja ću na gol.

I tako iz lenjosti dobismo velikog golmana.

Onda priča:

– U Londonu na Igrama gazimo “jake” Britance iako je na tribinama jedan od prinčeva koji se bavio vaterpolom. I dogodi se da me isključi sudija. Na gol će brat Duško koji zna da ne sme da brani sa dve ruke. Samo sa jednom.

Britanci traže rešenje:

– Čekam i ja kad će brat da fasuje gol. Kao ono šut a on se podiže iznad vode i jednom rukom uhvati loptu i spusti je mirno na vodu.

To nije kraj.

– Nije, jer je loptu dodao Vanji. Kapiten sačekao da udjem i onda mi rekao: E moj ti, brat ti se usro na profesiju.

Bilo je još zanimljivih stvari, Kažem mu golmani ko vino. Što stariji to bolji.

– Jeste, u pravu si. Samo nemoj da pišeš da imam 37 godina kad imam 36. Neću u penziju pre vremena.

I ode Gojak a osta pitanje, šta bi bilo da nije bio lenj.

Budi lenj, budi uspešan. Fino zvuči, pogotovo nama koji “volimo” da radimo.

Toliko.