sportski magazin

FK Dinamo – MLADOST I SAZREVANJE

Na našem “Praštanju uspeha” danas vam predstavljamo sjajne sportiste, dečake, koji su uspešno, u Omladinskoj ligi Srbije, predstavljali FK Dinamo 1945 iz Pančeva

 

MLADOST I SAZREVANJE

 

U životu, pa tako i u sportu, potrebno je da vas prati sreća. Generacija dinamovaca, ova, koju vam sada predstavljamo, ostaće upamćena, makar, ko voli fudbal i popularni „Brzi voz“, kao jedna od najupečatljivijih. Ne samo što je nastupala u Omladinskoj ligi Srbiji, dakle eliti, već što su svi zajedno bili prava porodica. A, šta je to, nego sreća. O njihovim fudbalskim danima još će, pre svega oni sami, mnogo pričati u budućnosti, a na nama je da vas podsetimo ili ako to niste znali, upoznamo sa uzornim fudbalerima i lepo vaspitanom decom. Ovo je priča o njima.

 

 

 

UROŠ CEROVIĆ

 

UNUTRAŠNJA AKTIVACIJA

 

U životu, pa tako i u fudbalu, uvek imate ljude koji se trude da sve što rade, to urade kako treba. To važi i za Uroša Cerovića, člana generacije „Brzog voza“ koja će zlatnim slovima ostati upisana u istorijskim knjigama sportske ikone Južnog Banata. Cera, tako svi zovu spretnog fudbalera, s loptom se srodio na Starom Tamišu. FK Radnik je nekada proslavio mesto iz predgrađa Pančeva, a i junak naše priče tamo je sa sedam godina počeo. Stigao je potom do FK „Arena“, a kao i mnogi vršnjaci koji fudbalski sanjaju, oprobao se u OFK Beogradu. U Dinamo je došao pre četiri sezone, taman da nastupa za mlađe kadete. Potom je prešao u kadetsku selekciju, a sada, igra za omladince, u srpskoj eliti.

Znate šta je interesantno u vezi s ovim momkom. Nije mu ništa teško. Ima tu neku unutrašnju aktivaciju, i kad god je potrebno, on se samo posluži. Zvali smo ga da priča za našu FB stranicu, pomerio je malo odlazak za Banatsko Novo Selo, gde je trebalo s društvom da odputuje. Kad nije u prvoj postavi omladinskog tima, s klupe uđe na teren, daje sve od sebe. Igrao je kroz karijeru beka, a sada se odlično snalazi u vezi. Nije problem. O tome vam pričamo.

Cerović je svestan svojih dometa, tačno zna mesto u sistemu i zato je poštovan od saigrača i trenera u FK Dinamo. On je dečak koji pokušava i drugima da dokaže, fudbal igra da bi se ceo tim radovao, jer, samo tako sve ima smisla. Svi dobijaju, niko ne gubi. Cera, dok ga opisujemo-tiho sarađuje. Polako, ali doprinosi. Što bi rekli, za svaki požar on ima vodu. Vižljasti mladić daje snažan pečat rezultatima u poslednje vreme.

 

 

 

 

SPORTSKA ETIKA

 

Dok smo razgovarali s Urošom Cerovićem i on nam je skrenuo pažnju na dobru atmosveru u našoj omladinskoj selekciji. Veli nam: „Cela ekipa je složna, ne samo na terenu. Momci su dobri prema meni i velika je čast i privilegija,  što sam deo ove lepe priče“. U svakoj, toj Cerovićevoj reči, osetili smo sportsku etiku koja se ne uči. To, ili vas krasi, ili ništa.

 

Sigurno je ovo za tebe najznačajnija sezona u karijeri. Zar ne?

Naravno, baš je tako. Lep je to osećaj kad znaš da igraš sa najjačim timovima u Srbiji. Moćno se osećaš u odnosu i na druge, mlađe selekcije u samom klubu. Na taj način i oni podižu sopstveni moral, sigurno će poželeti i mlađi saigrači da se nađu na našem mestu.

 

Cero, da li razmišljaš o fudbalskoj budućnosti?

Ne samo o fudbalskoj. Iskreno, želeo bi da ostanem u Dinamu, ali ako to nije moguće, možda se svi familijarno preselimo u Sloveniju, u Kopar, gde je otac dobio posao, pa probam tamo. Hteo bi da nastavim i sa školovanjem, pa ću upisati Višu elektro školu-besedi nam vezni igrač Dinama, na kraju našeg razgovora.

 

Slušamo ovog mladića i shvatamo šta je celovitost fudbala. Počnete kao dete, sa sedam-osam godina i onda rastete. Neko u toj priči dodirne uspeh, neko ne. Uroš Cerović je momak koji je dao sve od sebe da dokaže, u sportu, u fudbalu, ne radi se samo o pobedi na igralištu, već, pre svega-o časti. To i jeste najveći Cerin trijumf.

 

 

 

MIHAJLO MARKOVIĆ

 

 

BRATSTVO NA TERENU

 

Nije da nije bilo, ali, retkost je da, nekada u jugoslovenskom, a sada u srpskom fudbalu, teren dele rođena braća. Znamo, sada po glavi prebirate, ko je bio u toj kombinaciji, pa se sećate Vujovića, Cvetkovića, Sušića i nekih manje poznatih, ali, ova, pančevačka priča, nama je bliža, nekako naša. Stariji Marković, Vukašin, već igra za prvi tim Dinama, zapravo, standardan je, a kada je on počinjao, junak naše priče, mlađi Marković-Mihajlo, u bratu je uvek video osobu s kojom želi da se poistoveti. Uzor van terena, polako, kako su rasli, postajao je i na njemu. Interesantnost ove priče dobija na značaju, kada se zna istina, da su obojica, igrala zajedno, u omiljenom plavo-belom, dinamovom dresu.

Mihajlo Marković, je počeo u FK „Arena“, pa u Školi fudbala „Petar Urošev“ nastavio fudbalski put. No, on već četiri sezone igra u mlađim selekcijama „Brzog voza“, a ostavio je trag u pionirima, mlađim kadetima, kadetima i sada u omladincima. Već smo rekli, uz brata Vukašina zavoleo je loptu, čak, igraju na istim pozicijama, pozadi, spolja, kako bi rekli novi fudbalski moderatori. Kad gledate Mihajla, nekako, to i jeste njegova prirodna sredina. Zašto to mislimo? Pa, tokom nastupa, nema kod njega neke prenaglašenosti, sve izgleda jednostavno. Ume da se odbrani, a kad krene u ofanzivu, zna da se ponaša fudbalski, što bi se reklo, razume igru. Dobro centrira, pas mu je tačan. Ume, tokom susreta, da „dopiše“ i nešto svoje, a to samo pojačava ionako dobar utisak o ovom mladiću.

 

Već smo naglasili, ova generacija puna je dobre i vaspitane dece. Mihajlo Marković je u Dinamu našao trajno stanište. Sve se uzima u obzir, kad birate skim ćete u neku sportsku avanturu. Talentovano dete, nije samo to. Karakteran je, smiren, pažljiv prema starijima. Primetili smo, u stanju je, kad vas vidi, pređe na drugu stranu ulice da vas pozdravi. Takvi potezi nisu slučajnost. Čovek iz kuće ponese sve kako treba, ili, ta se priča završi na neki tužan način. Zato hvalimo, s razlogom, mladog Markovića.

 

 

 

OVO JE FENOMENALNO ISKUSTVO

 

Mihajlo Marković ima pravo da nastupa za dinamovu omladinsku selekciju i sledeće godine. To je njegova prednost. Zato ovo što je radio, sa svojim ispisnicima, poslednjih meseci, više je nego dobro-došlo, u njegovoj karijeri. To nam je i sam potvrdio:

Znate, baš se oseti razlika u kvalitetu između kadetske lige i omladinske. Mnogo su sada jače utakmice, rivali  najbolji u Srbiji. Za mene je bila velika čast da budem deo tima koji se takmiči u eliti. Pre bih rekao, ovo je fenomenalno iskustvo, nešto posebno. Trudio sam se da uvek budem tu, dam sve od sebe i pomognem koliko mogu, uz ovu sjajnu generaciju Dinama. S obzirom da imam pravo i sledeće sezone da nastupam u ovom rangu, sve što sam doživeo, baš mi je prijalo.

 

Poznato je, ti si dete Dinama, imaš još pravo da nastupaš za omladince. A, gde sebe vidiš u bliskoj budućnosti?

U Dinamu, naravno. Želja mi je da i ja, kao moj brat, zaigram za prvi tim mog omiljenog kluba. Radujem se tim danima, jer, znam da svi možemo da doprinesemo da „Brzi voz“ uskoro stigne i do Super lige.

 

Dok smo razgovarali s Mihajlom Markovićem, samo nam je potvrdio ono što smo već znali o mladom sportisti. U fudbalu vidi prostor za napredak, ali i životnu vedrinu. Zato on na terenu, kad god izađe na travu, pokazuje da je svaka nova utakmica i nov životni angažman. Takav stav, ukorenjen u momku, uz malo sreće, budućem pravniku, može mu doneti samo dobro. Sad samo treba da nastavi započetim putem.

 

 

 

DEČACI DINAMA

 

 

Upoznajte Zorana Telbisa, Vuka Perića, Verana Ramadanovića, Lazara Mitrovića, Stefana Vješticu, Mihajla Adamovića, Aleksandra Tadića, Nedeljka Ašćerića, Aleksandra Mandića i Uroša Andrejića, budućnost naše sportske družine, momke koji su i te kako, dali doprinos tokom bivstvovanja „Brzog voza“ u Omladinskoj ligi Srbije.

 

 

 

UVEK TU ZA SVOJ DINAMO

 

U savremenom sportu, posebno u novije vreme, nije dovoljno da imate spremnu grupu za najviše domete. Još bitnije od te činjenice jeste istina, na važno takmičenje, uvek ide cela ekipa, a ne samo jedanaest momaka, iz, takozvane, prve postave. Rotiranje igrača u sastavu, odavno je uobičajena pojava, a dugotrajna i naporna takmičenja, iziskuju tim, više podjednako spremnih momaka koji mogu da odgovore visini zadatka. Tokom nadmetanja u Omladisnskoj ligi Srbije, Dinamo je uvek mogao da računa na svoju decu, mlađe omladince, čak kadete. Danas hoćemo da vam predstavimo desetoricu, ne iz drzgog plana, već budućnost plavo-belih.

 

JESTE, ONI SU VREDNOST

 

Zoran Telbis igra na poziciji beka. Nije njemu problem na kojoj će strani da šparta po terenu. Tokom odrastanja, prošao je školu u FK Brodarac, a za Dinamo je uvek davao maksimum svojih mogućnosti.

 

Vuk Perić je tokom igranja za kadetski tim Dinama iskazao visok nivo pouzdanosti. Posebno, jer je igrao na pozicijama u odbrani. Odgovoran i disciplinovan, a sa takvim pristupom, uvek je pred očima ljudi iz Dinamove struke.

 

Veran Ramadanović svoje fudbalsko umeće pokazivao je u navali. Nije birao, krilo ili špic, uvek je donosio dobre odluke na terenu. Ima još nešto veoma bitno. Bio je i ostao dobri duh svlačionice.

 

Lazar Mitrović je svoj talenat nagovestio pre više godina. On je jedan od fudbalera iz svoje generacije za koje se može reći-zna sve s loptom. Stekli smo utisak da njegovo vreme dolazi, a od njega samog zavisi, najviše, hoće li mu karijera ići uzlaznom putanjom. Veoma je blizu da nam svima dokaže-mogu i znam da igram važnu ulogu u Dinamu.

 

Stefan Vještica se iskazao kao zadnji vezni u timu. Stigao je iz Beograda, još u najmlađim kategorijama. Dobar, pouzdan momak. On je jedan od igrača na koje uvek možete računati i prava je dragocenost imati ga u timu.

 

Mihajlo Adamavić je u Dinamo stigao iz OFK Beograda. Igra u veznom redu. Nikada nije zakazao. Kad god se od njega tražilo da pomogne, bude faktor izneneđenja, baš se tako i ponašao. Velika je to uloga u svakom timu, a on se odlično snašao na fudbalskoj sceni.

 

Aleksandar Tadić se istakao još u selekciji mlađih omladinaca, dok je nosio među vršnjacima kapitensku traku. Ponikao je u našem Dinamu, i već osam sezona je na Gradskom stadionu. Na poziciji štopera, odgovoran i pouzdan.

 

Nedeljko Ašćerić je stigao u Dinamo iz novosadske Vojvodine. Izvorno, igra na mestu napadača. Tokom aktuelne sezone, uvek je bio spreman da da svoj doprinos opstanku u eliti. Golovi su njegova specijalnost, a bilo ih je…

 

Aleksandar Mandić igra u napadu. Reč je o talentovanom dečaku. Sve momke hvalimo, s razlogom, pa i njega pamtimo po želji, kad god je dobio priliku da igra, dao je pun doprinos, pa za umeće zaslužuje pohvalu.

 

Uroš Andrejić je ostavio ozbiljan trag u Dinamu. Reč je golmanu koji je u kadetskom timu bio glavni oslonac i mnogo je doprineo da se osvoji titula najboljeg tima u Vojvodini. Stigao je iz Bele Crkve i dokazao da Dinamo na njega može da računa.

 

Nada u napredak pokreće svakog darovitog sportistu, a dečaci koji poslednjih meseci treniraju i igraju za omladince Dinama, ne samo da su napredovali, na terenu i van njega, već su svojim stavom-uvek spremni da pomognu, pokazali karakterne crte koje su često, u karijeri, bitnije od samog fudbalskog znanja. Zašto to ističemo? Zarad istine da samo 11 mogu na teren, a svi ostali, čekaju svoju šansu. Tako su i ova deca, bez nervoze, svaki put, kad je to trebalo, izlazila na travu da dokažu, umemo i hoćemo da se borimo za svoju budućnost. Tu istinu, niko ne može da im oduzme. Zato zaslužuju jedno veliko HVALA!

 

Fudbal zbližava. Igra je čudo, a ljudskost uvek mora biti iznad svega. Ovi momci su kroz svoj sportski angažman dokazali baš to. U svemu što su činili na igralištu i van njega, bili su posebni. Zlatna generacija FK Dinamo 1945. Kako će se, i ko od njih, razvijati u budućnosti, zavisiće od mnogih faktora. Najpre, od njih samih. Kako god, prolaze su kroz period mladosti, a pred njima je vreme sazrevanja. Sasvim sigurno, ova priča sa Gradskog stadiona u Pančevu, pomoći će im u tome.

 

 

PC Wizard – Njegoševa ulica Pančevo       Sve na jednom mestu

 

Razgovarao: Slobodan Damjanov

 

Fotografije: Privatna arhiva

Share on facebook
Share on twitter