U SUSRETU VATERPOLISTKINJA SRBIJE I HRVATSKE, REZULTAT, STRELCI… NEBITNI
Pobednik se unapred zna – Nastasja
Prvi put od one utakmice sa Portugalijom, u januaru 2016, ženska seniorska selekcija Srbije će odigrati zvaničnu utakmicu u subotu. Rival Hrvatska, u 19 sati, u Novom Sadu.
Nije obična tekma. Srpkinje i Hrvatice igraju za oporavak njihove drugarice Nastasje Nedimović. Ono što su, čini mi se, započele Slađana Drezgić ex Šarac i Jovana Andrić ex Zlokolica, dobilo je razmere epidemije. Svuda svi o Nastasji.
Biće to ispit za Novi Sad i ne sumnjam da će ga položiti. Iz Bečeja, Beograda i drugih mesta dolaze mnogi da budu na licu mesta. Kada sam se vraćao iz Zrenjanina, čuo sam i reprezentativce da će se uključiti na svoj način.
– Ali, nemoj o tome, ona je naša… i šta tu ima!?
Kratko i jasno. Nastasja je naša, i šta tu ima.
– Deki, trudim se da se što više odmaram, da opravdam svu ovu podršku za koju nemam reči – piše mi Nastasja.
I tako vodimo bitku. Ona veliku svoju, mi ostali veliku njenu.
Biće tu sve njene naslednice u ekipi: Nada Mandić, Jelena Vuković, Ana Prica, Anja Švec, Lolita Lola Avdić, Travar Nikolina, Gasić Andrea, Anja Mišković, Hristina Ilić, Anđela Petrović, Ana Milićević, Kristina Miladinović, Mila Glušcević, Minja Mitić, Nina Josifović, Janja Kaplarević, Nađa Novaković, Isidora Damnjanović, Teodora Rudić, Vanja Lazić, Lara Luka i Vladana Jovetić, jedina koja je sa Nastasjom igrala 2006. godine, na Evropsko prvenstvu u Beogradu.
Utakmica se igra, a taktika, strelci, asistenti i rezultat su za mene kao novinara potpuno nebitni. Jer pobednik se već zna. NASTASJA !
Toliko!
SLAĐA I JOVANA USPELE: NEZABORAVNO STASJINO VEČE
Utakmica je prošla i označila novi početak
Prođe i Stasjino veče. Na Slanoj bari odigraše Srpkinje i Hrvatice za nju. I odmah da kažem, i o tome neću dalje, očekivao sam daleko veći odziv akcije koju su pokrenule Slađana Drezgić ex Šarac i Jovana Andric ex Zlokolica. Tu su Kolja, Veljko Drezgić. Stižu ljudi iz Saveza. U gradu na više mesta kutije za Stasju. Uspele su Slađa i Jovana Stasju nisam video godinama. I malo sam zentovao. Kao ono, jeste smršala ali oči joj igraju, kreće se i brže nego što treba, juri kćerkicu…Kolega Radivoj iz Dnevnika kaže da nema problema, ako dobijem njegove slike. Hvala Radivoje !
Najlepši trenuci na početku. Spiker kaže:
– Utakmica je za pomoć Nastasji!
I aplauz. Srpkinje, ni Hrvatice ne zaostaju, tribine…Pored nje Slađa i predsednik Saveza a ona stoji ponosno, puni baterije za dane koji joj predstoje.
– I znamo da će Stasja uz pomoć svih nas u svojoj utakmici pobediti!
Kao stara novinarska kurva raspitujem se kako je:
– Sada je super, svela je te malignitete na nulu i sada novi režim novog života!
Hej, života! Pa zato smo i pokrenuli akciju. Na poluvremenu eto ti nje, žurnim koracima:
– Hoću da se obratim! I bez treme poče:
– Znam da jedva čekate da gledate nastavak utakmice, ali morala sam da vam kažem, i to samo jednu reč od koje nema jače. Hvala svima, ekipama, savezima, vama…
Gledam ostale, svi aplaiduraju, devojke u vodi i one na klupama. A Stasja ode, sede pored Slađe, pa skoči da juri detence, da juri u nove pobede.
Učestvovali su ko je kako mogao:
– Zvao me je jutros Filip Filipović, Sve znaju. Sada je mnogo lakše. Još jednom hvala Slađi, Jovani…ma svima.
I ode.. Opet detence.
Prođe utakmica, prođe humanitarno veče.
A zapravo, na sreću svih nas, tek počinje. Super, zar ne?! Toliko!
PIŠE: Dejan Stevović