NAŠ SAGOVORNIK:DUŠAN ĐOKIĆ, BIVŠI ZVEZDIN GOLGETER I NEZADRŽIVI DINAMOV NAPADAČ, A SADA NOVI VOĐA „PANČEVAČKOG BRZOG VOZA“
Dinamov adut za povratak u Prvu ligu
– U igri nema foliranja, samo pošten i uporan rad se isplati. Fudbal ti uvek vrati ono što mu daš. E sad, koliko ko zahvati, takva mu je i priča
– Spreman sam glavom kroz zid, kada želim da ostvarim zacrtano. Ono što bih istakao kao svoj najveći domet na fudbalskom polju jeste marljivost, upornost, izgaranje na terenu i želja za uspehom
– Treba imati pravu viziju i onda ćemo ići napred. Valja se ugledati na velike klubove koji imaju sopstvenu školu, koji su dali poverenje mladima, a čiji treneri su cenjeni
– U fudbalu pokušavam da nađem ono najbolje. Kad je reč o nekim pojačanjima koji bi se oprobali u Dinamovom dresu, jasno je da me zanimaju samo mladi daroviti igrači
Sve ono što je u svojoj sportskoj karijeri ostvario Dušan Đokić, sadašnji trener fudbalera pančevačkog Dinama 1945, zaista je za poštovanje i ozbiljno predstavljanje. Kako bi drugačije i moglo, kada je reč o ovom tridestosmogodišnjem vrednom fudbalskom strategu koji se u magiju fudbalske igre zaljubio u rodnom Prokuplju, a prve ozbiljnije dečačke fudbalske korake napravio upravo u Pančevu, baš u Dinamu. Kada je bilo sasvim izvesno da je mladi Dušan Đokić nesvakidašnji talenat i rođeni golgeter, usledio je impresivan niz uspeha, kako u Crvenoj zvezdi, našem najtrofejnijem fudbalskom kolektivu, tako i u više poznatih klubova u inostranstvu.
Neko je sasvim ispravno i lepo rekao da samo sa pesimizmom nema cenkanja, a to je upravo ono što najbolje opisuje Dušana Đokića, junaka ove priče koji svoju hladnokrvnost i sigurnost van terena prenosi i na sagovornika. Kada je pre izvesnog vremena imenovan za trenera u pančevačkom Dinamu, u ne baš sjajnom trenutku za uglednu sportsku družini (trenutno se Pančevci nadmeću u trećem fudbalskom rangu Srbije) želeo sam da sa ovim optimističnim čovekom razgovaram o svemu što je do sada postigao i kakve su mu namere za ubuduće. Ipak, sačekao sam da prođe mesec-dva, da i sam malo, što se kaže, uzme vazduha.
Tako je i bilo. Ovih dana, pre novogodišnjih praznika, na kratko smo se videli, tačnije, prilikom svečanog ručka koji tradicionalno okuplja dinamovce na kraju jesenje sezone, gde smo se dogovorili za razgovor u „Praštanju uspeha“. Posle toga čuli smo se telefonom i utanačili sastanak. Viđenje je zakazano na Gradskom stadionu, u Dinamovim prostorijama, uoči svečanog dodeljivanja nagrada i priznanja najboljim sportistima grada na obalama Tamiša i Dunava, za 2018. godinu.
PUT USPEHA: TRAGANJE ZA POVERLJIVIM SAPUTNICIMA
Dragi čitaoci našeg i vašeg sportskog portala „Praštanje uspeha“, a posebno vi koji pratite fudbalska događanja u našem gradu, pre nego što saznate šta mi je sve moj uvaženi sagovornik govorio o prošlosti i šta planira nadalje, ne mogu a da, odmah na početku, ne iznesem nekoliko bitnih podataka o Dušanu Đokiću. Sigurno su zaljubljenici najvažnije sporedne stvari na svetu krajem devedesetih godina prošlog veka, ali i deceniju kasnije, zapazili visprenog napadača koji je igrao za najznačajnije srpske klubove, ali i one vrhunske van naše granice. Uostalom, i ja sam tada uočio njegov veliki talenat, a posebno mi je ostalo u pamćenju sve ono što je činio u dresu Crvene zvezde. Kažu da se skoro svaki čovek rađa sa darovitošću, a golgeterske sposobnost i majstorstvo Dušana Đokića – da bude u pravo vreme, na pravom mestu, na zelenom travnatom pravougaoniku – osetili su mnogi golmani širom planete. U Zvezdi, sa Nikolom Žigićem, gorostasom iz Bačke Topole, činio je jedan od najboljih evropskih napadačkih tandema. Sigurno pamtite da su, kao i danas, beogradski crveno-beli i tada imali moćan tim koji je osvojio duplu krunu.
Kada je Dušan stigao na popularnu „Marakanu“, u prolećnom delu sezone postigao je osam golova i tako Zvezdi, nekada evropskom i svetskom prvaku, ponovo podario titulu šašpiona države. Sa ukupno 19 golova za Voždovac i Zvezdu, u sezoni 2005/2006. bio je drugi strelac lige, a s razlogom su ga uvrstili u idealni tim šampionata. Šta se još i te kako pamti? Tokom sledeće sezone, crveno-beli su igrali sa velikim Milanom, reč je o revanšu trećeg kola kvalifikacija Lige šampiona, a Đokić je postigao gol za svoj tim. Za dve sezone u Zvezdi osvojio je isto toliko duplih kruna, a ostalo je i ovo zabeleženo u klupskoj istoriji: Dušan je sa 14 golova bio treći strelac lige. Sa 16 pogodaka u svim takmičenjima bio je golgeter kluba, a odigrao je i najviše utakmica – čak 37. Upečatljivo, nema šta! Razmišljam, pa kako je sve to uspeo, a odgovor se sam nametnuo, dok smo razgovarali: Rad, i samo rad!. Često smo se vraćali na ovu sintagmu i uvek dolazili do logičnog zaključka: Nije moguće uspeti bez pravih i poverljivih saputnika, a on je u svom traganju za takvim ličnostima, sada je to sasvim jasno, imao dobre kriterijume, predosećanje i sreću.
Fudbalom su se bavili Filip i Nenad Perić, danas ugledni privrednici iz Pančeva, koji su na čelu Finet-inženjeringa i Geovizije, a nama, iz Praštanja uspeha, bili su pravi prijatelji na putu promovisanja ovog sportskog sajta. Pokrovitelji su i ove fudbalske priče.
STRATEGIJA POBEDNIKA: KADA SE POSTAVI CILJ, NEMA STAJANJA
Dušan Đokić je mladi fudbalski trener, čovek sa klupe koji tek počinje da stvara sopstvenu viziju uspeha. Ipak, ne može mu se osporiti znanje, kvalifikacije za ono što radi, kao i sportska hrabrost. Čini se da ono što je najbitnije, a to je upućivanje u živo i fudbalske tajne svojih izabranika, ništa nije prepustio slučaju. Kao prvu lekciju kako do uspeha, jasno je naglasio: Prvo misliš na druge, pa onda na sebe. U toj i takvoj sopstvenoj ideologiji nije usamljen, a poverenje koje je dobio od čelnika FK Dinama čuva kao dragocenost. Dok sam razgovarao s Đokićem, uporno sam ga oslovljavao sa Ti, ali ne bez poštovanja, dok se mladi strateg meni obraćao sa Vi. Odlično smo se razumeli, a kako mi je priznao posle viđenja, razgovor mu je veoma prijao. Pred vama je tok našeg dijaloga, pa zaključite i sami.
KARIJERA SATKANA OD GOLOVA
Od supertalentovanog igrača do trenera
Junak naše fudbalske priče imao je karijeru dostojnu velikih igrača. Fudbalsku igru, kako nam je i sam Đokić potvrdio, zavoleo je u rodnom Prokuplju, a prve dečačke snove ostvario je u pančevačkom Fudbalskom klubu Dinamo. Ubrzo je zapeo za oko najboljim beogradskim klubovima, pa je iz Pančeva otišao je u FK RAD, potom u ZEMUN, a onda u OBILIĆ, ŽELEZNIK i VOŽDOVAC. Gde god je igrao, kao od šale tresao je protivničke mreže, pa onda nije čudno što se našao u najkvalitetnijem srpskopm fudbalskom kolektivu CRVENOJ ZVEZDI, gde je usledila kruna karijere. Boje beogradskih crveno – belih branio je od 2006. do 2008. godine, a ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu pamte ga u napadačkom tandemu snova, zajedno sa Nikolom Žigićem, koji je bio strah i trepet za sve golmane. Kao i kod svi talentovanih igrača, usledila je bogata fudbalska karijera i u inostranstvu: U belgijskom BRIŽU, OMONIJI sa Kipra, kineskom ČONKING LIFANU i poljskom ZAGLEBJU iz Lubina. Zahvaljujući golgeterskim sposobnostima, stigao i u Saudijsku Arabiju, Rumuniju, a pri kraju karijere vratio se u VOŽDOVAC, pa još jednom u pančevački DINAMO i ZEMUN. Krug se tako zatvorio, pa je Dušan Đokić odlučio da se posveti trenerskom pozivu, i to u FK Dinamu, klubu gde je počeo veoma uspešnu igračku karijeru.
Znam mnoge, skoro svi dečaci su probali da se ogledaju u nekom sportu. Ipak, retki su oni koji su uspeli. Mislim na one koji mogu da se pohvale ozbiljnim rezultatima. Ti si jedan od njih. Kako ti je to pošlo za rukom?
– Zagovornik sam upornog rada.Ja i sada govorim mojim klincima i momcima iz prvog tima: Samo upornost i znoj donosi rezultat. Nerma foliranja, samo pošten rad se isplati. Fudbal ti uvek vrati ono što mu daš. E, sad, koliko ko zahvati, takva mu je i priča.
Tvoji fudbalski počeci sežu u rodno Prokuplje. Kasnije te put vodio u najbolje srpske klubove, a ostavio si traga i van naše zemlje. Kada se dogodio taj prelomni trenutak u kome si osetio, prosto znao, biću fudbaler, uspeću u fudbalu? Da li se sećaš tog presudnog predosećanja?
– Sećam se, naravno. Posle nekoliko sezona u našoj Super ligi, kada sam davao dosta golova, osetio sam se fudbalski moćnim. Prava potvrda je došla s dolaskom u Crvenu zvezdu. Dve prelepe godine, sezone za pamćenje, a dvostruka dupla kruna, samo su potvrdile to što sam osećao.
Šta bi izdvojio kao svoj najveći uspeh na sportskom planu, a šta bi da zaboraviš?
– Trudim se da pamtim samo lepe stvari iz svoje fudbalske karijere. Za svaki klub u kojem sam nastupao vežu me posebne emocije. Sa tridest pet godina našao sam motiv da se vratim u srpski fudbal, u Zemun, i da iz treće lige uvedemo klub u viši rang. Tada smo osvojili i Kup Beograda. To je samo jedan detalj, ali voleo bih nešto još da dodam. Kada postavim sebi cilj, onda nema stajanja. Spreman sam glavom kroz zid kada hoću da ostvarim zacrtano. Tako da, mogu da ponovim, upornost, rad i želja za uspehom, svakako su ono što bih istakao kao svoj najveći domet na sportskom polju.
FILOZOFIJA IGRE: GOL – DVA VIŠE I NEPRELAZNA ODBRANA
Stigosmo i do trenerskih tema. Često sam u prilici da razgovaram s tvojim kolegama, sa mnogima sam prijatelj, pa znam, skoro svi oni ističu da je najteže, bar u početku, „skinuti kopačke“ na novom poslu. Više nisi igrač, sada je ovo neka druga dimenzija. Šta možeš reći o tome?
– Imao sam tu sreću da sam svega dan bio bez fudbala, po okončanju igračke karijere. Već sutradan su me pozvali baš iz Dinama, da budem pomoćnik mom prezimenjaku Branku. Negde sam sebe odmah našao u toj priči. Slušam starije trenere, radoznao sam, a verujte mi, fudbal živim dvadest četiri sata dnevno. Imao sam veliko iskustvo sa Milanom Đuričićem, s kojim sam donedavno sarađivao u BiH, a školovanje za fudbalske licence je dodatno iskustvo i prava baza za ono što me očekuje. Ipak, kada dođe utakmica, to je priča sama za sebe. Imam svoj cilj, kao i kad sam bio igrač. Ispred sebe uvek imam najviši cilj. Tako je i sada sa Dinamom. Želimo u viši rang i siguran sam da svi u klubu razmišljamo tako, za godinu-dve, bićemo tamo gde nam je i mesto.
Vidim da ti osrednjost ne prija. Jesam li u pravu?
– Tako je. Šta to znači biti peti-šesti. Mene to stvarno ne zanima. Moraš pred sebe da postaviš najveće domete i da kroz pošten rad stigneš do onog željenog. Evo jednog primera: Zvezdin trener Vladan Milojević je sa svojim igračima i saradnicima napravio uspeh baš iz razloga što je imao značajan cilj pred sobom, a zatim uložio sve što ima da tako i bude.
Svako ko je pratio FK Dinamo, od kada si promovisan u šefa struke, mogao je da primeti tvoju fudbalsku filozofiju. Kako bi je definisao?
– U današnjem fudbalu suvišno je spominjati da je devedest i više minuta, koliko traje utakmica, potrebno trčati, da se boriš maksimalno, da se poštuju zahtevi igre. Kod svoje ekipe tražim da bude čvrsta, agresivna, i da postigne gol-dva, više od rivala. Tačno je, bio sam napadač, ali volim i da odbrana bude neprelazna.
OBEĆANJE: SLEDEĆEG PRVENSTVA „BRZI VOZ“ NA ČELU TABELE
Kažu stariji da se ne treba osvrtati za proteklom vodom, pa te neću pitati o onome što je bilo, u vezi sa FK Dinamom. Zato želim da čujem tvoja razmišljanja o budućnosti popularnog „brzog voza“?
– Dobro ste to rekli. Ne treba se osvrtati na ono što je bilo. Kad sam preuzeo tim, to sam i momcima naglasio, okrećemo se novim izazovima. Dinamo ima mlad tim, sa momcima koji su deo naše škole. Zato idemo u tom pravcu, opredelili smo se svesno za našu mladost. A i za uspeh, kad je već tako, potrebno je vreme. Daćemo sve od sebe da u narednom periodu, dakle, sledećem prvenstvu, ostvarimo cilj i plasiramo se u viši rang.
Konkretno, šta se sada radi u klubu? Plan i program priprema, u to sam siguran, pred start prolećnog dela takmičenja u Srpskoj ligi, grupa Vojvodina, već je napravljen, zar ne?
– Svakako da jeste. Krenućemo 12. januara, znači nešto ranije od uobičajenog termina, jer smo i prekinuli s radom zbog vremenskih neprilika koje su nas zatekle sredinom decembra. Volim da krenem ranije, da nešto ponovimo od onoga što smo već radili, utvrdimo to, a zatim, da počnemo s ostvarivanjem novih ciljeva. Kad je reč o igračkom kadru, nekim pojačanjima koji bi se oprobali u Dinamovom dresu, jasno je da nas zanimaju samo mladi igrači. Pregovaramo sa nekima od njih, a uskoro ćemo videti kakav smo posao sklopili.
ĐOKIĆEVA VIZIJA NOVOG DINAMA
Mladi igrači imaju prednost
U razgovoru sa Dušanom Đokićem, novi prvi Dinamov stručnjak nam je otkrio svoje planove koji se tiču sastava plavo – belih u ovom i narednom prvenstvu u Srpskoj fudbalskoj ligi, grupa VOJVODINA: „Vidite, ako superligaški timovi u svojim redovima promovišu mlade igrače, a za njih igraju momci od osamnaest, devetnaest godina, zašto i mi to ne bismo radili. Vi znate, a verujem da je i fudbalskoj javnosti to poznato, Dinamovi omladinci su u elitnom društvu svojih vršnjaka. Ima talentovane dece, pa je sasvim u redu da im pružimo šansu. Mi treneri volimo da kažemo da ima materijala, ali, mora da se radi. Ne bežim od te činjenice, volim svoj posao, znam šta valja činiti i držaću se toga. Stalno pratim našu decu u najkvalitetnijoj omladinskoj ligi, ne samo od utakmice do utakmice, već iz dana u dan, a cilj mi je da oni budu prepoznatljivi Dinamovi prvotimci.
Priča o FK Dinamu trebalo bi, zapravo, da bude i priča o srpskom fudbalu. Da li slično razmišljaš? Kako bi ocenio srpsku fudbalsku stvarnost?
– Mi smo narod koji prvo primeti negativne stvari. O trenirima, igračima, članovima uprava, fudbalskim funkcionerima… Takvi smo, ali kod mene nije tako. Ja to gledam potpuno drugačije. Pokušavam da u fudbalu pronađem ono najbolje. Zapravo, nije sve tako crno. Crvena zvezda je najbolji primer. Treba imati viziju i onda ćemo ići napred. Ima još klubova koje treba istaći, kao što su Voždovac ili Čukarički. Gaje sopstvenu školu, dali su poverenje mladima, a njihovi treneri su cenjeni. Dakle, ima pozitivnih stvari i više bi trebalo da se upravo posvetimo njima.
Na kraju našeg razgovora svakog sagovornika pitam o fenomenu praštanja uspeha. Umemo li da oprostimo tuđi uspeh?
– To sam malopre rekao. Neki ljudi uvek prvo gledaju negativne stvari, pa tek onda ono pozitivno. Tako je i sa praštanjem uspeha. Sve će da ti oproste, ali uspeh teško. Radim svoj posao maksimalno pošteno a vreme i rezultati će pokazati ko je šta uradio.
Bilo je zadovoljstvo pričati sa Dušanom Đokićem. Dok smo razmenjivali misli, nije moglo sve najvažnije da stane na ovim stranicama. Ali, priznaćete dragi prijatelji, u tome i jeste čarolija da se baš nenametljivo stekne utisak o ličnosti, dok vam se poverava. Đokić jeste mlad, ali je pun poštovanja za starije kolege, naročito za one s kojima je sarađivao. Kao da je, s razlogom, posvećenik koji posebno brine o starom vezu, da tako kažemo. Đokić na terenu, ali i van njega, deluje odmereno, a to je posledica snažnog fudbalskog i ljudskog karaktera. Nije mu potrebna posebna lekcija, jer je nemoguće imati dugu bez kiše. Čak i iz nečeg lošeg , često ispadne ponešto dobro. Nema sumnje, to je izvsrna škola razmišljanja, čitava jedna filozofija fudbala, pa samim tim i života. Ako je ljudska hrabrost temelj ambicije i uspeha, onda je ovaj, sada Pančevac, na dobrom putu da ostvari sve što je sa svojim saradnicima i prvim ljudima Dinama osmislio. U budućnosti, a ona je zapravo već počela, mnoštvo fudbalskih tajni, u to smo sigurni, neće omesti trenera Đokića. Čist i čudesno opušten, uverio nas je, ne samo tokom našeg razgovora, da ima smisao za jednostavno, a biti u životu takav, kao i u fudbalu, najteže je. Možda baš u tome leži tajna njegovih moći. Neće nikome preneti svoje misli, snove, ako ih već nije proživeo. S takvim autohtonim moralom i asketskim duhom, stepen njegove uspešnosti stalno će se uvećavati. Budite strpljivi, pa ćete se i vi uveriti u sve što smo istakli.
Razgovor vodio: Slobodan Damjanov
Fotografije: Privatna arhiva i inetrnet