FINALNI DAN JE BIO PRAZNIK VATERPOLA

Ima tu momaka za bezbrižnu budućnost

Bronza!? Nije loše, medalja je. Pred svojima. Pobeđeni Mađari. Pune tribine. Utakmica baš juniorska -  uzbudljiva, neizvesna. Za jake živce. Klinci možda žale za Grčkom. Nema potrebe. Već je vredno zlata činjenica da su preko noći arhivirali poraz i sa izuzetnim protivnikom stigli do medalje. Momci, svaka čast. Bio je taj finalni dan baš praznik vaterpola.

Grci slave, Hrvati ostali kratki za korak, Srbi, kako već rekoh, a Madđari su utehu imali u priznanjima Manhercu. Imalo je šta i koga da se vidi. Taj Filipović može da bude golmančina, Drašović već igrač, Radojević i Radonjić sportski drski...Da ne nabrajam. Što reče Vujas na kraju:

- Ima tu momaka za bezbrižnu budućnost.

Ovo je uspeh. Momci ćao! na red dolaze dame i prvenstvo Evrope u Novom Sadu.

Toliko!

DORĆOL  -  MESTO DOBROG VATERPOLA

A na tribinama uživanje – mame, tate, sestre, braća...

Kakva vrućina. Ne znam šta bi moglo da me natera da izađem napolje. Ipak.. dođoh na bazen, dobih flašicu sa vodom.

- Nije baš hladna - ljubazno će voloneter.

Hladna ? Skoro opekoh jezik. Ali koga to zanima. Pravi vaterpolo dan. Dok su igrali Grci, tribine poluprazne. Kada su naši "istrčali" na teren, tribine nikad punije.

- Veruj mi, hiljadu ljudi ima - kaže Darko Udovičić, alfa i omega prvenstva. A onda redom: Dejan Udovičić, Elvis Fatović, Perica Bukić, Ivica Tucak koji bi sigurno dobio veliki aplauz da je prošao pored kamene tribine. Ne što je Hrvatska prvak sveta, nego zbog onih izjava kojima je držao lekciju političarima.

Poče i neki vetrić koji se pojačavao kada smo počeli da Italijanima držimo lekciju. Filipović je primio jedan bezvezni gol. Pogledah klupu, niko nije reagovao. I on sam - mrtav ladan. Posle je spustio roletne. Kapiten Drašović kapitenski.Otvorio ih je, a onda kada je počela šorka, mislim da je nekog i zatvorio. A kada su se Italijani približili na 8:6, mali visoki Đorđe Vučinić utrpa dva komada.

- Čekaj , ti njima u Bakuu beše dao gol iz centra grada.

- Ha,ha, bilo je iz daljine - kaže mali visoki Đorđe za kojim se već uzdiše na tribinama. Završi se ta lekcija, čestitke i Žiletu Gociću.

- Oseća se tvoje prisustvo...

- Molim te, potenciraj to!

A tribine uživaju. Mame, tate, braća, sestre... ali ne samo oni. Maja Vasić dovela uniformisane devojčice da navijaju , drugi momci i devojke sa kapicama i zastavama.

Onda je došao moj prijatelj Aleksa Radosavljević da malo pričamo o vaterpolu. Levoruk i voli Mandu i Fiću. Zna dete šta je dobro. Niša Saveljić i Bata Mirković došli da gledaju Nišinog sina u Crnoj Gori. Žao mi posle Velje (Veljko Uskoković) ali su Mađari bili bolji.

Sutra će biti još uzbudljivije. Još 48 sati lepog događaja na Dorćolu. Kako beše ona emisija "48 sati ...".Kako god, za uživanje još dva dana. Ovi klinci mogu. Još ako tribine budu opet vetar u leđa... Dorćol mesto dobrog vaterpola, mesto svetske vaterpolo buducnosti!

Treba videti!

 

PIŠE: Dejan Stevović

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić