U KUĆI SVETSKIH ŠAMPIONKI

„Galebov“ let je visok, a pogled do Tokija

Prostorije Tekvondo kluba Galeb su dve ulice od mene. Ipak retko svraćam. Nije da me ne zovu, ali idem kad mi je interesantno. Tako sam u kući šampiona bio pred London kada mi je Dragan Jović Gale rekao kako će Milica da uzme zlato. Svratio sam pred Rio i tada mi je otkrio da će Tijana Bogdanović da napravi lom. Svratio sam u dom šampiona sa fotoreporterom Rašom i danas.

 Bili su pre podne kod Vučića, pa u SOS – kanalu, i sada primaju mene. Red mora da se zna!

- Je li ovo Gale od Galeb, ili ne? - pitam

- Nije, to je moj nadimak.

Pijuckamo espreso (odličan), dok dve šampionke sveta poziraju.

- Gledala sam je pred finale. Bila je hladna kao led. Ništa je nije uzbuđivalo - hvali Mlica Vanju.

 - Ja je nisam gledala. Dok je radila finale bila sam u avionu. I odmah na aerodromu cika vriska...prvak je sveta!

 Milica od Londona do danas i dalje, Vanja od danas, dok je Tijana tu negde. Galetova traka šampiona.

 - Piši, tu su još... Ne pišem imena, namerno.

- Kako je bilo kad si primao pehar za najboljeg trenera?

- Uh, sjajan osećaj! Prilazi mi predsednik svetske federacije i kaže: " Opet ti"!

- A ti ?

- Šta ću, mala Srbija sa velikim šampionima!

 Ispunio sam im želju, slikao se sa njima. (aha). Pozdravljamo se:

 - Dolazim pred Tokio!

 - Pa da sad će vaterpolo - kaže Gale koji je u Riju u danima krize, na sebi svojstven način, budio Fiću i drugove. Visok let Galeba i Galetova serijska proizvodnja šampiona. Toliko!

KOLEGA I UREĐIVANJE

Slikam dve generacije, najavljujem sastanak, a onda - dame!

Oplete me opet jedan fb profil: Kao Žurnal ne radi kako treba. Ljudi hoće da uredjuju novine. Moguće je i to!?

 Petak je bio baš neradan vaterpolo dan. Pre podne na Košutnjaku. Tu su prvo Zoran Mijalkovski i Goran Rađenović, sa 2000 i 2001. Zahvaljujem se Zojki što mi je poslao program priprema.

 - Ima i onih koji su: obe... obe.. obećali, al mi nisu dali!

Goran Rađenović kapira, okreće leđa i pravi se, što bi se reklo - blesav.To je bio tren, a onda se grlimo. Svašta smo prošli devedesetih.

 - Majke mi, zaboravio sam.

 - Zaboraviću i ja!

Onda se smejemo. Operisao je, narodski rečeno, kilu kod dr Čudomirovića.

- Čudo za kilu - konstatujemo.

Slikam dve generacije, najavljujemo sastanak.

 A sada dame! Tu je sve što vredi, ne računajući one dame kojima je Bajković dao voljno zbog faksa. Ima ih izmedju 19 i 230. Lara mi priča o školi, Nada Mandić pokazuje tetovažu, Jelena Vuković će:

- Srećne oči koje vas ugledaše!

Tako se dobija prostor u novinama. Poštovanjem!

Priča Bajko, pokazuje jednu malu koja je stigla iz SAD, Uskoro će možda i druga.

- Da ih vidimo. Nije lako. Klubovima je užasno teško. Dragana drži Zvezdu, Vračar izgubio termine...

Ajde slikanje, prvo mlade, pa mlađe, seniorki skoro i nema.

 - To je to - kaže Bajko i 107. put mi daje program. Onda u redakciju da se malo radi, pa nastavak turneje. Dorćol. Uveče - hit. Treća reprezentacija. Seniorska.Viktor Rašović me lupa po ledjima:

- Samo da ti kažem, od danas smo i zvanično kolege.

Ej, Vića diplomirao i postao novinar. Najlepši posao na svetu. Taman da me nasledi u Žurnalu, ako već ne bude nešto bolje. I mora da zna da ima uvek onih koji bi da uređuju novine. Rekoh, moguće je i to, ali za početak nek uređuju, recimo - baštu! Toliko!

PIŠE: Dejan Stevović

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić