O AKTUELNOM  STANJU I PROBLEMIMA U NASTAVI FIZIČKOG VASPITANJA U NAŠIM ŠKOLAMA ZA „PRAŠTANJE USPEHA“ PIŠE PROFESOR NEBOJŠA VLATKOVIĆ

Nešto se zaturilo između teorije i prakse

Prof. NEBOJŠA VLATKOVIĆ: Neophodna je sistemska promena planova i programa nastave fizičkog vaspitanja, povećanje broja časova u osnovnim i srednjim školama, razvijanje fizičkog vaspitanja u predškolskom uzrastu i vraćanje u život univerzitetskog fizičkog vaspitanja. Takođe je potrebna  edukacija nastavnika fizičkog vaspitanja i prilagođavanje savremenim potrebama dece, poboljšanje materijalno-tehničkih uslova rada u školama, a naročito medijska edukacija u čitavom društvu

U našoj rubrici IGRALIŠTE  nastavljamo upravo sa ovom medijskom edukacijom, odnosno sa темом o значајu физичке културе, o nastavi fizičkog vaspitanja u našim školama i stvaranju zdravih i sposobnih mladih ljudi. Danas objavljujemo veoma zanimljiv i stručan tekst Nebojše Vlatkovića, profesora sporta i fizičkog vaspitanja u  Mašinskoj školi „Pančevo“. Tekst prenosimo u celini, uz razumljivu redakcijsku obradu, odnosno medijsko prilagođavanje čitalačkoj publici.

U „Službenom glasniku“ Republike Srbije, odnosno u „Prosvetnom glasniku“ između ostalog se navodi:  „Cilj nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja je podmirenje osnovnih biopsihosocijalnih potreba učenika u oblasti fizičke kulture, formiranje pravilnog shvatanja i odnosa prema fizičkoj kulturi i trajno podsticanje učenika da aktivnosti u njoj ugrade u svakodnevni život i u kulturu uopšte“.  Pre svega treba napomenuti da se pojam fizička kultura neadekvatno upotrebljava kao sinonim za nastavu fizičkog vaspitanja, tj poistovećuju se usled različitih pogrešnih tumačenja i nedovoljne informisanosti. Fizička kultura je društvena pojava koja u sebi objedinjuje sve svesne oblike FIZIČKE AKTIVNOSTI koji se ispoljavaju u okviru tri sistema: Fizičko vaspitanje, rekreacija i sport.

Nakon kratke teorije i upoznavanja sa osnovnim pojmovima, koji su nam neophodni da bismo razumeli suštinu problema kojim se baviti u nastavku teksta, treba naglasiti da je nastava fizičkog vaspitanja jedan deo ili podsistem jednog šireg društvenog sistema koji u osnovi izučava FIZIČKU AKTIVNOST i njom stvorena dobra.

NASTAVNIKOVA ULOGA JE VEOMA ODGOVORNA

Na osnovu navedenog cilja nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja uviđa se širok dijapazon oblasti koje je neophodno predstaviti i približiti učenicima, od kojih se očekuje da će iste usvojiti, usavršiti i na kraju primeniti u uslovima svakodnevnog života i rada. Da li je u pitanju obrazovni aspekt časa, poput obučavanja određenog tehničkog elementa ili vaspitni, kada se utiče na razvoj discipline, voljnih sposobnosti ili motivacije, ili bilo koji drugi oblik biološkog, emocionalnog i socijalnog delovanja na učenike, jasno je da je uloga nastavnika fizičkog vaspitanja složena, zahtevna i veoma odgovorna. Nijedan drugi nastavni predmet, koji se izučava u osnovnim i srednjim školama, nema toliko različitih uticaja i oblasti delovanja na čoveka kao fizičko vaspitanje. Pored toga, specifični uslovi rada na času ( „kontrolisani haos“) još jedan su od razloga zbog kojih s pravom možemo reći da je nastavni predmet fizičko vaspitanje drugačije, raznovrsnije i kompleksnije od drugih nastavnih predmeta ( primedba autora).

Ipak, ako uzmemo u obzir cilj nastave fizičkog vaspitanja, ulogu nastavnika i značaj koji ima na učenike i ako ga uporedimo sa realnim stanjem na terenu, da ne kažem u sali, shvatićemo da se od teorije do prakse nešto u međuvremenu zaturilo, zagubilo, izmigoljilo ili promenilo. A razlozi za takav disbalans su svakako raznovrsni. Kao nastavnik koji pre svega sebe smatra „praktičarem“ sa znanjem koje je utemeljeno na teoretskim postulatima i zakonitostima, uviđam u radu sa učenicima mnogobrojne probleme i teškoće u ispunjavanju gore navedenih ciljeva. I naravno, uzroke različitosti u primeni teorije i prakse nophodno je istražiti, utvrditi i iz različitih uglova sagledati kako bi se našla odgovarajuća trajna rešenja a ne privremeno sanirati posledice istih.

U PRVOM PLANU FUDBAL, KOŠARKA, ODBOJKA...

Kako je na početku teksta navedeno da se sve svesne fizičke aktivnosti mogu ispoljiti kroz tri različite oblasti - fizičko vaspitanje, sport i rekreaciju - uzroke lošeg stanja u nastavi fizičkog vaspitanja započinjemo od navedenih pojmova. Sama nastava fizičkog vaspitanja utemeljena je na osnovu nastavnih planova i programa za osnovne i srednje škole, a svaki od nastavnika fizičkog vaspitanja ostvaruje obrazovne zahteve u skladu sa materijalno-tehničkim uslovima koje poseduje. Nastava se organizuje tako da se ispune tri bitne celine i to: Razvijanje fizičkih sposobnosti, sportsko-tehničko obrazovanje i povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom.

Svesni smo činjenice da sportsko-tehničko obrazovanje preovladava, što znači da čas fizičkog vaspitanja u najčešćem broju slučajeva prerasta u sportsku igru košarke, fudbala, odbojke ili neke druge sportske igre, pa ne čudi činjenica da učenici čas i doživljavaju tako, kao čas fudbala, košarke, odbojke. Nerazumevanje osnovnih postulata časa i zamena teza od strane učenika, svakako je velikim delom zasluga nastavnika, koji svojim nesavesnim delovanjem, što zbog svojih ličnih sklonosti ili afiniteta, što zbog jednostavnijeg održavanja časa, svoje angažovanje svode na ponavljanje određenih tehničko taktičkih elemenata sa akcentom na igru. U takvom okruženju zapostavlja se rad na razvijanju druga dva dela časa, što svakako nije cilj.

Porast dece sa telesnim deformitetima i različitim oblicima metaboličkih poremećaja, poput prekomerne gojaznosti, visokog krvnog pritiska ili povišenog nivoa šećera u krvi, i izrazito smanjenje fizičkih i motoričkih sposobnosti u odnosu na ranije generacije, jasni su pokazatelji da je neophodan adekvatan pristup ovom problemu.

PITANJA KOJA TRAŽE HITAN ODGOVOR

Da li je dva časa nedeljno po 45 minuta u srednjim školama dovoljno za učenike koji su gojazni ili koji imaju neki od deformiteta poput skolioze ili kifoze, da se samo ublaži njihov zdravstveni problem a da ne govorimo o poboljšanju njihovog telesnog statusa ili kompletnom rešavanju postojećih problema? Da li je moguće u višim razredima osnovne škole a naročito u srednjoj školi, gojazne učenike obučavati elementima sportske gimnastike a da pri tom u prva četiri razreda osnovne škole nisu imali predmetnu nastavu fizičkog vaspitanja? U prilog ovome treba istaći izraziti trend povećanja broja učenika, koji se oslobađaju nastave fizičkog vaspitanja, na nedovoljno argumentovanim činjenicama. Da li je u interesu društva, da u budućnosti ima građane koji su fizički i motorički nedovoljno pripremljeni za život i rad koji ih očekuje, sa značajno narušenim zdravstvenim stanjem i sposobnostima? Da li je zarad izbegavanja časova fizičkog vaspitanja, nevoljnosti nošenja opreme za čas ili „straha“ da se ne oznoje, jedino rešenje potpuno oslobađanje od nastave fizičkog vaspitanja?! Koje su i kakve će biti posledice ako se ovaj trend nastavi?

Naravno, treba napomenuti da je postojeći plan i program rada nedovoljno prilagođen potrebama i interesovanjima učenika, i da ga treba sistemski promeniti i osloboditi ustaljenih matrica rada po razredima, uz prihvatanje geografskih različitosti i specifičnosti. Takođe, neophodnost sistemskog poboljšanja predškolskog fizičkog vaspitanja a naročito rad predmetnih nastavnika u prva četiri razreda osnovne škole značajan su faktor koji bi doprineo kontinuiranom razvoju fizičkih, tehničko-taktičkih i motoričkih sposobnosti učenika. Ipak, da li su sistemski problemi u nastavi dovoljan razlog da se učenici, uz svesrdnu pomoć roditelja, oslobađaju ili izbegavaju ionako mali broj časova fizičkog vaspitanja.

ŠTA DONOSI IDEALIZACIJA VRHUNSKIH SPORTISTA?

VREDI  ZAPAMTITI KONTROLISANI  HAOS Jasno je da je uloga nastavnika fizičkog vaspitanja složena, zahtevna i veoma odgovorna. Nijedan drugi nastavni predmet, koji se izučava u osnovnim i srednjim školama, nema toliko različitih uticaja i oblasti delovanja na čoveka kao fizičko vaspitanje. Pored toga, specifični uslovi rada na času ( „kontrolisani haos“) još jedan su od razloga zbog kojih s pravom možemo reći da je nastavni predmet fizičko vaspitanje drugačije, raznovrsnije i kompleksnije od drugih nastavnih predmeta. ZAMENA TEZASvesni smo činjenice da sportsko-tehničko obrazovanje preovladava, što znači da čas fizičkog vaspitanja u najčešćem broju slučajeva prerasta u sportsku igru košarke, fudbala, odbojke ili neke druge sportske igre, pa ne čudi činjenica da učenici čas i doživljavaju tako, kao čas fudbala, košarke, odbojke. Nerazumevanje osnovnih postulata časa i zamena teza od strane učenika, svakako je velikim delom zasluga nastavnika, koji svojim nesavesnim delovanjem, što zbog svojih ličnih sklonosti ili afiniteta, što zbog jednostavnijeg održavanja časa, svoje angažovanje svode na ponavljanje određenih tehničko-taktičkih elemenata sa akcentom na igru. POGREŠNE  PREDSTAVEIdealizacija vrhunskih sportista kod dece izaziva pogrešnu predstavu o značaju sporta i njegovim karakteristikama. Vrhunski sport je privilegija malobrojnih, za razliku od masovnog uticaja nastave fizičkog vaspitanja koji ima na svako dete koje kreće u školu! I da ne bude zabune, sport i vrhunski sport su neophodni svakom društvu, jer se kroz njega ljudi poistovećuju sa svojim idolima i zadovoljavaju svoje unutrašnje porive, ali masovnost i kvantitet koji u sebi nosi predmet fizičko vaspitanje jedan je od preduslova i neophodan činilac koji ispoljava kvalitet u vrhunskom sportu. NEGATIVNE POSLEDICE Čest je slučaj poslednjih godina da učenici ne rade na času fizičkog vaspitanja, zbog povreda koje su zadobili u teretani! Na pitanja, poput onih koje su vežbe radili, zašto baš te vežbe, koji je bio cilj i slično, odgovori su bili prilično neubedljivi i bez nekih utemeljenih činjenica. Iako je rekreacija sastavni deo fizičke kulture, proizvoljno samostalno vežbanje uglavnom ima negativne posledice na još nerazvijenom fizički, smislenom i emocionalnom mladom biću. Zbog toga je redovna sistemska organizovana fizička aktivnost, koja se ostvaruje u okviru nastave fizičkog vaspitanja i vančasovnima aktivnostima, daleko svrsishodnija i značajnija za učenike od bilo kakvog stihijskog i pojedinačnog pokušaja svakog pojedinca BROJNE PREDNOSTIDruštvo koje ulaže u preventivu znatno manje sredstava troši na kasnije lečenje! Zdrav, fizički sposoban pojedinac ima znatno veću produktivnost i radnu sposobnost, što se višestruko vraća radnim organizacijama! Zdrava i aktivna nacija ima veliku ulogu u uslovima odbrane teritorijalnog integriteta ili saniranja posledica prirodnih katastrofa! Sposobnost produžetka ljudske vrste svakako je jedan od najbitnijih činilaca za svakog pojedinca uopšte, ali i za očuvanje svake nacije! I na kraju, zdrav, sposoban, fizički aktivan i duhovno ispunjen pojedinac, glavni je pokretač svih društvenih promena koje su neophodne, očekivane i svojstvene samo ljudskom rodu.Šira društvena javnost takođe pomaže ovakvom stanju, jer se sport veliča, poštuje i stavlja ispred časova fizičkog vaspitanja, a vrhunski sportisti se idealizuju, što kod dece izaziva pogrešnu predstavu o značaju sporta i njegovim karakteristikama. Vrhunski sport je privilegija malobrojnih, za razliku od masovnog uticaja nastave fizičkog vaspitanja koji ima na svako dete koje kreće u školu! I da ne bude zabune, sport i vrhunski sport su neophodni svakom društvu, jer se kroz njega ljudi poistovećuju sa svojim idolima i zadovoljavaju svoje unutrašnje porive, ali masovnost i kvantitet koji u sebi nosi predmet fizičko vaspitanje jedan je od preduslova i neophodan činilac koji ispoljava kvalitet u vrhunskom sportu. Podrška svakom detetu da kroz igru razvija svoje fizičke sposobnosti, socijalne odnose, karakterne osobine a pritom biva emocionalno ostvareno značajno prevazilazi selektivni uticaj sporta. Sport je nastavak prethodno uočenih kvalitativnih fizičkih, motoričkih i telesnih sposobnosti dece koje se ispoljavaju pre svega međusobnom igrom a koja se ostvaruje izvođenjem osnovnih kretnih aktivnosti-hodanjem, trčanjem, puzanjem, skakanjem, okretanjem, padanjem, dobacivanjem, gađanjem….Svojstveno svakom detetu je kretanje, a nastava fizičkog vaspitanja zahteva od njih da nauče, usvoje i utvrde određena telesna kretanja izvan osnovnih oblika koje svaka osoba u sebi nosi. Opšte je poznato da su nastavnici fizičkog vaspitanja nekada imali presudnu ulogu u selektovanju dece za različite sportove, jer su prvi imali uvid u njihove motoričke sposobnosti na osnovu kojih su ih dalje usmeravali ka određenoj sportskoj grani. Danas je situacija značajno drugačija, jer se deca samostalno opredeljuju za sportove ili na nagovor roditelja, bez uvida u sopstvene telesne karakteristike, fizičke sposobnosti ili motoričku obučenost što značajno smanjuje njihov dalji uspeh. Međusobna povezanost nastave fizičkog vaspitanja i sporta ima dvosmerni karakter ali samo ako fizičko vaspitanje koristi elemente sportskih igara u funkciji ostvarenja svojih ciljeva i zadataka. U suprotnom, sport u školama vodi promeni časa u trening, što izrazito menja pojmovne karakteristike nastave fizičkog vaspitanja i same definicije časa kao osnove školskog sistema.

KOLIKO POMAŽU FITNES CENTRI I TERETANE?

Još jedan od problema sa kojima se suočavamo jeste rekreacija učenika. Kako se značenje reči rekreacija odnosi na slobodno vreme učenika, ili ljudi uopšte, podrazumeva se da se i izvodi u neko određeno vreme koje pojedinac posvećuje zadovoljenju sopstvenih potreba i sklonosti. Svedoci smo značajnom porastu centara za rekreaciju ( fitnes centara) gde ljudi svih uzrasta odlaze kako bi vežbali i razvijali pre svega svoje fizičke sposobnosti. Kako, šta i koliko će vežbati ostaje kao proizvoljni izbor svakog pojedinca. Ipak, kada govorimo o školskoj populaciji, način odabira vežbi, sistem rada i metode rada značajno se razlikuju od vežbanja odraslih. U periodu intenzivnog rasta i razvoja, vežbanje radi vežbanja, samostalno ili po sistemu “što je dobro za druge dobro je i za mene” siguran je put ka narušavanju dobrog telesnog statusa, izazivanju telesnih deformiteta i najčešće put u povredu zglobno-koštanog i mišićnog sistema. Čest je slučaj, poslednjih godina, da učenici ne rade na času fizičkog vaspitanja zbog povreda koje su zadobili u teretani! Na pitanja poput, koje su vežbe radili, zašto baš te vežbe, koji je bio cilj i slično odgovori su bili prilično neubedljivi i bez nekih utemeljenih činjenica. Iako je rekreacija sastavni deo fizičke kulture, proizvoljno samostalno vežbanje uglavnom ima negativne posledice na još ne razvijenom fizički, smislenom i emocionalnom mladom biću. Zbog toga je redovna sistemska organizovana fizička aktivnost, koja se ostvaruje u okviru nastave fizičkog vaspitanja i vančasovnima aktivnostima, daleko svrsishodnija i značajnija za učenike od bilo kakvog stihijskog, pojedinačnog pokušaja svakog pojedinca. Ovde se pre svega misli na stariji osnovnoškolski i srednjoškolski uzrast a ne na odrasle osobe.

Navodeći ciljeve fizičkog vaspitanja naglašeno je trajno podsticanje aktivnosti učenika u njoj i povezivanje sa životom i radom i kulturom življenja opšte. Svi obrazovno-vaspitni zahtevi koji se stavljaju pred učenike tokom nastave fizičkog vaspitanja imaju jedan zajednički cilj a to je razvijanje svesti o neophodnosti fizičke aktivnosti tokom čitavog života, kao jedinog kvalitetnog načina održanja i očuvanja vitalnosti i energije, vedrog duha i pozitivnih misli.

PREDNOSTI ZDRAVOG I FIZIČKI SPOSOBNOG ČOVEKA

Opšte poznata krilatica ” u zdravom telu, zdrav duh”, možda se češće izgovara nego što se primenjuje, a trebalo bi da bude obrnuto! Zdrav, aktivan, fizički sposoban pojedinac ima višestruku ulogu i korist za svako društvo, kako na planu zdravlja, radne sposobnosti, odbrani teritorijalnog integriteta, održanju reproduktivnih sposobnosti i pokretaču pozitivnih promena. Društvo koje ulaže u preventivu znatno manje sredstava troši na kasnije lečenje! Zdrav, fizički sposoban pojedinac ima znatno veću produktivnost i radnu sposobnost, što se višestruko vraća radnim organizacijama! Zdrava i aktivna nacija ima veliku ulogu u uslovima odbrane teritorijalnog integriteta ili saniranja posledica prirodnih katastrofa! Sposobnost produžetka ljudske vrste svakako je jedan od najbitnijih činilaca za svakog pojedinca uopšte, ali i za očuvanje svake nacije! I na kraju, zdrav, sposoban, fizički aktivan i duhovno ispunjen pojedinac, glavni je pokretač svih društvenih promena koje su neophodne, očekivane i svojstvene samo ljudskom rodu.

Zaključak svega navedenog je da je neophodna sistemska promena planova i programa nastave fizičkog vaspitanja, povećanje broja časova u osnovnim i srednjim školama, razvijanje fizičkog vaspitanja u predškolskom uzrastu i vraćanje u život univerzitetskog fizičkog vaspitanja. Takođe, edukacija nastavnika fizičkog vaspitanja i prilagođavanje savremenim potrebama dece, poboljšanje materijalno-tehničkih uslova rada u školama a naročito medijska edukacija šire društvene zajednice značajno bi uticali na kvalitet same nastave. Masovnost koja bi se dobila kvalitetnim organizovanjem nastave kroz ceo obrazovni sistem, imala bi veliki uticaj na različite sfere društva, a najviše za svakog pojedinca uopšte kao glavnog oslonca tog istog društva.

 

                                     Autor: Nebojša Vlatković, profesor sporta i fizičkog vaspitanja

 

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić