INICIJATIVA PEDAGOGA FIZIČKE KULTURE BEOGRADA

U školama neophodno povećanje broja časova fizičke kulture

Udruženje pedagoga fizičke kulture Beograda traži od  Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Srbije, da se izmeni nastavni plan i program fizičkog vaspitanja i obaveznog izbornog predmeta – izabrani sport, jer samo tako mladi ljudi postaju fizički i mentalno zdrave ličnosti

U skladu sa ciljem osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenika u Srbiji jeste i cilj predmeta fizičko vaspitanje, koji treba raznovrsnim i sistematskim motoričkim aktivnostima, u povezanosti sa ostalim vaspitno-obrazovnim područjima, da doprinese integralnom razvoju ličnosti učenika (kognitivnom, afektivnom, motoričkom), razvoju motoričkih sposobnosti, sticanju, usavršavanju i primeni motoričkih umenja, navika i neophodnih teorijskih znanja u svakodnevnim specifičnim uslovima života i rada (Službeni glasnik RS, 10/2004).

Fizičko vaspitanje, kao nastavni predmet ima proširenu ulogu i posebnu odgovornost koja se ogleda u tome što se sadržajima ovog predmeta obrađuju mnoga savremena pitanja u okviru obrazovnog procesa sa karakteristikama koje ne nudi ni jedno drugo nastavno i školsko gradivo (Hardman, 2009). Ova odgovornost je sasvim rezimirana u Odluci o ulozi sporta u obrazovanju, koju je Evropski parlament doneo u novembru 2007. (Hardman, 2009). U preambuli Odluke posebno je skrenuta pažnja da je fizičko vaspitanje „jedini školski predmet, u okviru kojeg se deca pripremaju za zdrav život i da je ono usmereno na njihov celokupni fizički i mentalni razvoj, da se kroz njega prenose važne društvene vrednosti kao što su pravičnost, samodisciplina, solidarnost, tolerancija, timski duh i fer plej“ i zajedno sa sportom smatra se „jednim od najvažnijih oruđa u socijalnoj integraciji“ (Hardman, 2009).

U Srbiji se, pre donošenja reformisanog plana i programa za osnovnu školu (Službeni glasnik RS, 6/2006), fizičko vaspitanje realizovalo sa fondom od tri časa nedeljno. U toku poslednje reforme osnovnog obrazovanja, predmet fizičko vaspitanje je prema predlogu „reformatora“ trebalo da od četvrtog razreda osnovne škole ostane sa dva časa nedeljno u Nastavnom planu za osnovno obrazovanje. Angažovanjem stručnjaka iz oblasti fizičkog vaspitanja, preko stručnih tela koja su radila na novom planu i programu, pronađeno je jedno od mogućih rešenja ovog problema. Status trećeg časa fizičkog vaspitanja, regulisan je Stručnim uputstvom (br. 110-00-449-05/02 od 22. juna 2005), ministra prosvete i sporta o organizovanju sportskih aktivnosti u osnovnoj školi nakon čega je u Nastavni plan osnovnog obrazovanja i vaspitanja uveden Obavezni program - izabrane sportske grane koji se ostvarivao sa po jednim časom nedeljno u svakom razredu od četvrtog do osmog razreda (Službeni glasnik RS, 6/2006). Ovakav status, predmet fizičko vaspitanje je imao do 2007. godine, kada se uvodi potpuno novi predmet Fizičko vaspitanje-izabrani sport (Službeni glasnik RS, 6/2007). Prema ovom planu i programu predmet fizičko vaspitanje se realizuje sa tri časa nedeljno do četvrtog razreda, a od četvrtog razreda sa dva časa nedeljno, i jednim časom nedeljno kroz predmet Fizičko vaspitanje-izabrani sport. Na taj način se, što se tiče fizičkog angažovanja učenika, ostalo na istom fondu časova kao i pre reforme, ali postavlja se pitanje koliko je ovo rešenje sistemsko i koliko ono doprinosi u izgradnji celokupnog fizičkog vaspitanja prema dugoročnoj koncepciji obrazovanja u celini.

U cilju poboljšanja nastave fizičkog vaspitanja i zadovoljavanja potrebe za kretanjem i organizovanom fizičkom aktivnošću učenika smatramo da je neophodno izvršiti određene promene u nastavnom planu i programu fizičkog vaspitanja:

1. Predlažemo obezbeđivanje svakodnevne organizovane fizičke aktivnosti učenika, 3+2 časa

Predlažemo da se čas obaveznog izbornog predmeta – izabrani sport vrati u fond fizičko vaspitanje kroz programske sadržaje, na ovaj način bi imali 3 časa fizičkog vaspitanja, kao obaveznog nastavnog predmeta u rasporedu časova.

Nastavni predmet obavezni izborni predmet - izabrani sport nije opravdao svoje postojanje, pre svega nepoštovanjem izbornosti, jer svi učenici nisu mogli da se bave izabranim sportom već su morali da se povinuju volji većine. Postojanje dva predmeta koja pokrivaju istu obrazovno-vaspitnu oblast dovodili su do neopravdane podeljenosti nastave fizičkog vaspitanja i ocenjivanja koje nije imalo svoju svrsishodnost.

U odnosu na data normativna rešenja, postojeće pozicioniranje fizičkog vaspitanja u Srbiji (obavezni nastavni predmet i obavezni izborni predmet) moglo bi se oceniti kao stabilno i ne mnogo različito od statusa fizičkog vaspitanja u razvijenim zemljama Evrope. Sa tri časa nedeljno, mogao bi se očekivati pozitivan doprinos nastave fizičkog vaspitanja obrazovanju i vaspitanju učenika. Međutim, ono što se može primetiti u praksi jeste da u ostvarivanju predmeta Fizičko vaspitanje-izabrani sport postoje određene nelogičnosti i specifičnosti koje dovode do toga da je realizacija ovog predmeta u osnovnim školama Srbije različita, kako po pitanju same organizacije nastave, tako i po pitanju njenog sadržaja i kvaliteta.

Takođe, nejasna tumačenja o načinu ostvarivanja predmeta Fizičko vaspitanje-izabrani sport proističu iz nedoslednosti Nastavnih planova i programa koji su od uvođenja ovog predmeta usvajani. U odosu na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2009.), kao i Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (2013.) ukazujemo na neusklađenost Pravilnika o nastavnom planu za prvi ciklus osnovnog obrazovanja, Pravilnik o nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja, kao i sve pravilnike koji regulišu nastavne programe po razredima.Tako se, u „Službenom glasniku RS“ br. 6/07 navodi da se predmet Fizičko vaspitanje-izabrani sport ostvaruje sa po jednim časom nedeljno u svakom odeljenju od četvrtog do osmog razreda (Službeni glasnik RS, 6/2007). U Nastavnim planovima i programima koji su potom usvajani, ne navodi se eksplicitno od kog razreda se predmet ostvaruje. Jedino se u Programu za sedmi razred (Službeni glasnik RS, 5/2008) navodi da učenici jednog odeljenja u sedmom razredu mogu izabrati isti sport koji su upražnjavali u prethodnim razredima (V, VI) ili mogu izabrati novi sport za koji se do tada nisu opredeljivali. Iz navedenog se može indirektno zaključiti da se predmet ostvaruje od petog razreda osnovne škole, iako bi trebalo da se realizuje od četvrtog razreda. Osim ove nelogičnosti, postoje određene specifičnosti koje su date u delu Programa u kome je opisan način ostvarivanja predmeta. Jedna od tih specifičnosti jeste da škola učenicima treba da ponudi takav izbor da njime budu ponuđena najmanje dva individualna i dva kolektivna sporta. Takođe, mogućnosti različitog načina organizovanja i sprovođenja nastave date u programu (redovan raspored časova, suprotna smena, na školskim ili iznajmljenim sportskim vežbalištima) predstavljaju još jednu specifičnost u realizaciji ovog predmeta. Ukoliko se uzmu u obzir slabi i neujednačeni materijalni i prostorni uslovi u osnovnim školama Srbije, može se postaviti pitanje kako nastavnici fizičkog vaspitanja uspevaju da usklade sve ove zahteve iz programa i kako uspevaju da realizuju nastavu i ispune zadati cilj i zadatke predmeta.

2. Predlažemo formiranje obaveznihškolskih sportskih sekcija, sa dva časa nedeljno, koje bi se realizovale kao vannastavne aktivnosti.

Formiranjem školske sportske sekcije (koju bi precizirali podzakonskim aktom - Pravilnik o formiranju školske sportske sekcije) omogućili bi većem broju učenika da se bave onom fizičkom aktivnošću za koju se opredele. Usklađivanjem programa školskog sporta i sportskih aktivnosti, programa slobodnih aktivnosti i programa saradnje sa lokalnom samupravom u okviru školskog programa, obezbedili bismo dve dodatne organizovane fizičke aktivnosti.

U Srbiji je u okviru longitudinalne studije Bajčetića i saradnika (2006. g.) procenjivano vreme provedeno u fizičkoj aktivnosti učenika, kada su bili treći razred i nakon pet godina, kada su bili osmi razred. Procenjivan je ukupan broj sati proveden tokom slobodnog vremena u sportskim takmičenjima, kulturnim priredbama, učenju, gledanju televizije, kao i vremenu provedenom pored kompjutera (Bajčetić i sar., 2006). Analiza je pokazala da je urbani način života doveo do dramatičnog pada ukupne fizičke aktivnosti posmatranih učenika, čak ispod preporučenog optimalnog vremena za bavljenje fizičkom aktivnošću kod adolescenata, a prema ovim autorima kod učenika predominira sedentarni način života. Učenici u slobodno vreme prosečno provedu oko 1-2 sata u nekoj sportskoj aktivnosti, međutim oko 14% njih se ne bavi nikakvim sportskim aktivnostima i u tome naročito prednjače devojčice. Ono što potvrđuje već poznatu inverznost fizičke aktivnosti i godina starosti jeste i podatak da kod većine učenika, a posebno kod devojčica, sa povećanjem broja godina dolazi do smanjenja interesovanja za bavljenje sportskim aktivnostima, pa prema podacima iz ove studije, učenici u starijim razredima manje učestvuju u sportskim aktivnostima nego oni iz mlađih. Nedostatak fizičke aktivnosti u školi i u slobodno vreme odražava se na telesni razvoj (na telesnu masu, indeks telesne mase, obim mišića, obim trbuha, obim kukova, i dr.).

3. Predlažemo revitalizaciju aktivnosti u prirodi kroz organizovanje izleta sa pešačenjem, kroseva i orijentiringa, logorovanja i zimovanja.

Obrazloženje: Iako i danas postoje ove predviđene aktivnosti u nastavnom programu kao organizacioni oblici rada, oni se u praksi realizuju u neznatnoj meri. Vrednost ovih aktivnosti se ogleda kako u povećanju fizičke aktivnosti i razvoja motoričkih sposobnosti, tako i u svojevrsnoj socijalizaciji učenika, konkursi programi, susreti više škola, manifestacije, kursni oblici rada.

Potrebno je obezbediti tri časa fizičkog vaspitanja tokom nedelje u oba ciklusa (od prvog do osmog razreda).

Danima kada čas fizičkog vaspitanja nije u rasporedu potrebno je obezbediti sportske sekcije za učenike prema njihovom izboru.

Na ovakav način obezbedili bi svakodnevnu organizovanu fizičku aktivnost u školi. Organizacioni oblici za realizaciju nastave i vannastavnih aktivnosti u oblasti fizičkog vaspitanja bili bi: Časovi fizičkog vaspitanja - tri redovna, obavezna časa u rasporedu časova; školska sportska sekcija (kroz program slobodnih aktivnosti, program školskog sporta i sportskih aktivnosti, program saradnje sa lokalnom samupravom i slićno, aktivnosti u prirodi – izleti sa pešačenjem, kros i orijentiring, logorovanje, zimovanje…

Koliko je potrebno časova fizičkog vaspitanja?

U prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja Program fizičkog vaspitanja se planira u odnosu na obavezne i izborne cikluse, u odnosu 75% - 25% (81 – 27 časova):

Obavezni program 75% ,81 čas: atletika 10%;gimnastika 30%;igre 50%, ples i narodna kola 10%:plivanje

Izborni program 25%, 27 časova: atletika, gimnastika, igre, ples i narodna kola borenja

Vančasovne aktivnosti – obavezna školska sportska sekcija: Atletika (1 čas nedeljno), gimnastika (1 čas nedeljno), igre  (1 čas nedeljno),korektivna gimnastika (1 čas nedeljno) teorijski časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja (1 čas nedeljno)

Aktivnosti u prirodi: Izleti sa pešačenjem (6 časova), kros i orijentiring (6 časova), logorovanje (ciklus 36 časova), zimovanje (ciklus 36 časova).

U drugom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja program fizičkog vaspitanja se planira u odnosu na obavezne i izborne cikluse u odnosu 50% - 50% (54 – 54 časova):

Obavezni program 50% (54 časa): Atletika 30%, gimnastika 30%, igre 30%, ples i narodna kola 10%

Izborni program 50% (54 časa):Atletika, gimnastika, igre, ples i narodna kola, Fitnes i aerobik, plivanje

Vannastavne aktivnosti - Školska sportska sekcija: Atletika (1 čas nedeljno), gimnastika (1 čas nedeljno) igre (1 čas nedeljno), korektivna gimnastika (1 čas nedeljno) teorijski časovi fizičkog i zdravstvenog vaspitanja (1 čas nedeljno)

Aktivnosti u prirodi: Izleti sa pešačenjem (6 časova),  kros i orijentiring (6 časova), logorovanje (ciklus 36 časova), zimovanje (ciklus 36 časova)

Kako sprečiti sve veću gojaznost mladih?

U Srbiji su rađena istraživanja na temu gojaznosti i rezultati ukazuju da je evidentan trend povećanja dece i mladih sa prekomernom masom tela i gojaznih. Prema podacima Ministarstva zdravlja u Srbiji je u 2006. godini bilo 11.6% umereno gojazne i 6.4% gojazne dece i adolescenata, što je za 3.4%, odnosno za 2.0%, više nego u 2000. godini. Prosečan BMI dece i mladih uzrasta od 7 do 14 godina u 2013. godini iznosi 18.99 kg/m2 i on je viši od prosečnog BMI dece i mladih iz 2006. godine (18.56 kg/m2). Najveći procenat dece i mladih, tačnije dve trećine njih, optimalne je uhranjenosti (66.7%) što predstavlja značajno manji udeo u poređenju sa rezultatima iz 2006. godine (71.4%). Pothranjenih je 5.1%, a umereno gojaznih 14.5% i tu ne postoje razlike u poređenju sa rezultatima iz 2006. godinom. Međutim, primetan je značajno veći procenat gojaznih (13.7% u poređenju sa 8.5% iz 2006. godine). Treba istaći da je u Istočnoj Srbiji procenat gojazne dece i adolescenata znatno veći nego u ostalim područjima Srbije (MZRS, 2007). Ovi podaci takođe ukazuju na trend povećanja prevalence prekomerno uhranjenih/gojaznih učenika. U studiji koja je imala za cilj da utvrdi prevalencu dece sa prekomernom masom tela i gojaznih u Beogradu, na reprezentativnom uzorku (11 644 školske dece) dobijeni su podaci da je prekomernu masu tela u 3. razredu imalo 18.9% učenika, 4. razredu 20.9%, 5. razredu 21.4%, 6. razredu 18.8%, 7. razredu 17.6% i 16.9% u 8. razredu, dok je gojaznih bilo 5.4% u 3. razredu, 5.7% u 4. razredu 5.1% u 5. razredu, 4.7% u 6. razredu, 3.5% u 7. razredu i 5.1% u 8. razredu (Radisavljević Janić, Milanović, Živković, & Mirkov, 2013). Posmatrajući prema polu više je bilo dečaka koji su imali prekomernu masu tela u odnosu na devojčice u svim posmatranim razredima. Takođe, bilo je više dečaka u svim razredima koji su bili gojazni u odnosu na devojčice.

Porast broja dece sa prekomerenom masom tela i gojazne dece u Srbiji posledica je loših navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, što je ujedno i značajan zdravstveni problem. Slično kao i u većini evropskih zemalja i kod nas se zapaža trend promene načina ishrane i stila života, što se odražava i na povećanje gojazne dece, naročito u urbanim sredinama. Istraživanja ukazuju da gojazna deca imaju veće predispozicije da budu gojazna u odraslom dobu. Činjenica da je petina dece i adolescenata u Srbiji umereno gojazna i gojazna nalaže mobilizaciju čitave zajednice u razvijanju i unapređivanju organizovanih programa prevencije gojaznosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite i edukaciju u pravcu poželjnih nutritivnih navika i zdravog stila života.

Fizičko vaspitanje u školi se prepoznaje kao ključni faktor u potencijalnom unapređenju fizičkog vežbanja van škole (Sallis and McKenzie, 1991), a svakodnevni časovi fizičkog vaspitanja učenika tokom osnovne škole imaju pozitivne dugoročne efekte na fizičko vežbanje u njihovom kasnijem periodu života (Trudeau, Laurencelle, Rajic, Shephard, 1999) i predstavlja neposredan doprinos u ukupnom nivou fizičkog vežbanja učenika (Morgan, Beighle and Pangrazi, 2007).

Nakon raznih preporuka udruženja i organizacija, u Kanadi, Australiji, Kaliforniji, koja se bave istraživanjima vezanim za fizičku aktivnost dece i omladine, u Velikoj Britaniji ekspertska grupa (Cavill et al., 2001), dala je novu preporuku za bavljenje fizičkom aktivnošću. Zbog zdravstvenog stanja i očuvanja zdravlja dece, ona bi trebala da provedu minimum 60 minuta u umerenoj do snažnoj fizičkoj aktivnosti dnevno (>3 MET-a). Sa ovom preporukom se slaže i SZO (WHO, 2010). Prema Salisu (2015), intenzitet umerene-energične fizičke aktivnosti mogao bi da se odredi u odnosu na 50-70% maksimalne srčane frekvencije, odnosno korišćenjem testa ,,pevaj-pričaj’’. Ovaj test predstavlja jednostavan način da se izmeri relativni intenzitet. Ukoliko se radi aktivnost umerenog intenziteta, osoba može razgovarati, ali ne može pevati tokom aktivnosti. Ako se radi aktivnost energičnog intenziteta, osoba neće moći da kaže više od nekoliko reči bez zaustavljanja daha (Sallis, 2015). Takođe, na osnovu preporuke u studiji Healthy people 2010 (WHO, 2000), koja je bila rezultat velikog broja istraživanja u SAD i koja je imala za cilj da se poboljša zdravstveno stanje i kvalitet života kroz povećanje dnevne fizičke aktivnosti. Preporuka u ovoj studiji je da adolescenti moraju da učestvuju u kontinuiranoj fizičkoj aktivnosti minimum 30 minuta, pet ili više dana nedeljeno. Energična fizička aktivnost se takođe preporučuje adolescentima, i oni bi trebalo da se minimalno 20 ili više minuta bave u ovoj kategoriji (nivou ili vrsti) aktivnosti tokom tri ili više dana nedeljno. Ove preporuke se u istraživanjima uzimaju kao parametar za određivanje neophodne fizičke aktivnosti u cilju pravilnog rasta i razvoja populacije ovog uzrasta.

Možemo da gledamo u sadašnje generacije dece koja su mnogo manje fizički sposobnija od svojih roditelja i sa potencijalom da budu prva generacija koja neće živeti duže od svojih roditelja. Fizička neaktivnost postaje verovatno najveći javni zdravstveni problem našeg vremena, čije će stanje biti još gore, ukoliko se organizovano ne preduzmu akcije povećanja i promocije fizičke aktivnosti (Sallis,2015).

Pokušati se izboriti i za mogućnost uvođenja jednog teorijskog časa na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou koji bi bio informativnog karaktera, na kojem bi se pojasnile fiziološke osnove onoga što se radi na praktičnoj nastavi, davale preporuke o vežbanju i ishrani, naučili osnove pružanja prve medicinske momoći, analizirali neki video sadržaji, analizirali rezultati sa praktične nastave i davali odgovori na pitanja učenika o vežbanju kojih svakako ima. Takvi časovi mogu da se iskoriste i kao vežbanje u učionici ( gde bi npr. stolica bila osnovni rekvizit).

Zaključak je da ili fizičko vaspitanje treba ukinuti, ili mu dati neophodnu formu. Fizičko vaspitanje kao važna komponenta kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja treba da doprinese ostvarenju punog intelektualnog, emocionalnog, socijalnog, moralnog i fizičkog razvoja svakog deteta i učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima.

 

 Udruženje pedagoga fizičke kulture

 

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić