DRAGANA MARINKOVIĆ, PROF. FIZIČKOG VASPITANJA I DIPLOMIRANI TRENER ODBOJKE GOVORI O ZNAČAJU I ULOZI PEDAGOGA FIZIČKE KULTURE I SPORTA

Najvažnije: Otkriti talenat i uveriti dete da
ne odustane od izabranog sporta

- Nema nazad, samo napred! Svesna sam da u otkrivanju talenata i promociji fizičke kulture, nastavnici fizičkog vaspitanja imaju veliki značaj i uticaj i zato se trudim, da iz svega što radim izvučem najbolje, uprkos brojnim poteškoćama u radu sa mladima - za „Praštanje uspeha“ kaže Dragana Marinković, profesorka fizičkog vaspitanja u starčevačkoj Osnovnoj školi „Vuk Stefanović Karadžić“ i diplomirani trener odbojke.  Ako do kraja pročitate Draganin autorski tekst, u našoj rubrici „Igralište“, jedinstvenoj u srpskim medijima, biće vam sasvim jasno da mladoj i vrednoj profesorki valja verovati, jer se, posle završene srednje ekonomske škole u Pančevu i Fakulteta fizičke kulture u Novom Sadu, zaposlila u svojoj matičnoj osnovnoj školi, ne samo da učenicima rutinski predaje fizičko vaspitanje. Kao vrsna pedagoškinja i diplomirani trener odbojke, radila je najpre u ŽOK-u ,,Novi Sad“,  zatim VST- u,  potom u Starčevu, a poslednje četiri godine veoma uspešno otkriva  tajne odbojke mlađim Dinamovim kategorijama.

Čitajući tekstove svojih kolega, koji su pre mene opisali i obrazložili vlastite stavove i viđenje trenutnih problema u realizaciji nastave fizičkog vaspitanja, mogu samo da se složim sa svim onim što su napisali. Da je infrastruktura problem, jeste i više nego očigledan, baš kao i to da se nalazimo u osetljivom periodu kada su deci na raspolaganju savremene tehnologije koje ne iziskuju potrebu za kretanjem, da je teže motivisati učenike danas nego što je ranije bilo, da je gotovo nemoguće spojiti teoriju sa praksom, da su zakonski okviri promenjeni...

Odmah na početku želim da istaknem poučan primer iz moje škole, kao i potvrdu onoga što sam rekla u uvodnom delu  teksta: Velika većina sprava u mojoj školi datiraju iz vremena kada sam bila đak. Istina, dosta toga se i promenilo, ali sve ide veoma sporo, s obzirom na brojne okolnosti koje prate naše društvo.

Kad smo svesni da se danas mnogo više bavimo vaspitnim nego obrazovnim radom, onda je jasno koliko su svi zaposleni u prosveti na teškom i odgovornom zadatku. Upravo to često roditeljima i naglašavam: Svi mi odrasli, koji učestvujemo u vaspitanju i obrazovanju dece, na istom smo zadatku. Kada se to shvati i prihvati, greške nema.

NIŠTA BEZ VRSNOG PEDAGOGANastavnik fizičkog vaspitanja mora da poseduje najviše pedagoške vrednosti - da bude smiren i tolerantan, pravičan, disciplinovan, komunikativan i velikodušan. Stručnost nastavnika je glavni adut njegove profesionalne legitimnosti, na čemu se gradi i stiče autoritet. Dobar nastavnik fizičkog vaspitanja  je stručnjak širokog profila koji uspešno može da radi u svim područjima fizičke kulture.ISKUSTVO NASTAVNIKA I TRENERAZa mene je moje iskustvo nastavnika i trenera dragoceno i obostrano korisno, jer mogu da podvučem paralelu između rada u školi i rada u klubu. Mogu reći da su oba iskustva u uskoj korelaciji i da jedno dopunjuje drugo. Uspeh je kada dete motivišem, podržim, usmerim ka sportu i kada vidim da to traje i da nema odustajanja.NEOPHODNA POMOĆ I RODITELJAZa  nastavnika fizičke kulture nije najveći uspeh motivisati decu da se bave fizičkom aktivnošću, oni u većini svakao vole čas fizičkog, ali je mnogo značajnije  uveriti učenike da ostanu uporni i da ne odustaju, čim naiđu na prvu prepreku. To bi trebalo da bude i zadatak roditelja koji, s druge strane, često ne traže od dece veliki rad i upornost, jer misle da će proizvesti upravo suprotne reakcije.VAŽNO JE USKLADITI KARAKTERENajlakše je psihološki „pročitati“ decu kada su opuštena i zanesena igrom. Do izražaja dođe karakter, posebno kad je reč o kolektivnom sportu. Uglavnom svi imaju iste potrebe, ali su one izražene na različite načine. Zamislite kakav je to zadatak:  spojiti sve te različitosti u jedno, pa još i da savršeno funkcioniše. Posebno u današnjim uslovima, kada se svi slažemo da nam manjka tolerancije, jer smo se više usmerili na prava, a ne na obaveze.PLAĆAMO DANAK SAVREMENOM DRUŠTVU

Nesporna je činjenica da današnja deca sve manje vremena provode u igri, ili bavljenjem sportom. Put od kuće do škole je, kao što znamo, uglavnom automobilom, a rezultat svega je, nažalost, porast deformiteta. Osim toga, ne treba zaboraviti da smo imali vrlo teške periode u prošlosti koji su ostavili traga na naše društvo, što sve sada dolaze na naplatu. Imala sam prilike da vidim kako fizičko vaspitanje funkcioniše u Sloveniji i Norveškoj. Utisci su sjajni, uslovi fantastični, besprekorni, kakvi se samo mogu poželeti. A mi ovde, uz pomoć „štapa i kanapa“, obavljamo nastavu, stvaramo sportiste i mislimo na bolje sutra.

Posvećenost i ljubav prema pozivu su izuzetno važni faktori u stvaranju zdravih ličnosti. Trebalo bi da budu  prisutni u svakom momentu i smatram da čovek bez tih osobina ne može uspešno da funkcioniše, bez obzira kojom se vrstom posla bavi. Nije za nastavnika fizičke kulture veliki uspeh motivisati decu da se bave fizičkom aktivnošću, ali je mnogo veći problem uveriti učenike da ostanu uporni i dosledni u svom izboru. Naime, deca  danas vrlo lako odustaju, čim naiđu na prvu prepreku. Roditelji, s druge strane treba da pomognu, jer često swe dešava da  ne traže od svoje dece veliki rad i upornost, jer misle da će proizvesti upravo suprotne reakcije.

FIZIČKO I PORED SVEGA NAJOMILJENIJI PREDMET

Uz sve navedeno , moram reći da je fizičko vaspitanje i dalje omiljeni predmet većine učenika i da je to ono što me ohrabruje u svom daljem radu To je razlog zbog čega sam se odlučila da vam iz svog ugla dočaram i približim lik nastavnika fizičkog vaspitanja. Krenuću od sebe: Svojevremeno, kao učenici škole u kojoj sada radim, upravo je nastavnik fizičkog vaspitanja,  a ujedno i trener školske odbojkaške ekipe - Radomir Stamenković - bio veliki uzor i idol. Upravo je on i njegova ličnost bila jedan od glavnih razloga zbog čega sam i upisala Fakultet fizičke kulture . Imala sam priliku i čast, kao i svi iz tadašnje generacije, da u toku svog osmogodišnjeg školovanja jednom učestvujem na državnom prvenstvu i jednom na školskoj olimpijadi,  i to vrlo uspešno. Danas, iz ugla nastavnika fizičkog vaspitanja, vidim koliko je sada to teško ostvariti, odnosno, koliko je potrebno kockica da se složi da bi se došlo do najvećeg takmičenja, što se školskog sporta tiče.

Među brojnim činiocima koji utiču na uspešnost i napredovanje učenika u nastavi fizičkog vaspitanja, nesumnjivo je da nastavniku pripada veoma istaknuto mesto. U savremenoj nastavi koju karatkerišu nova naučna i tehnička dostignuća, uloga nastavnika dobija i neke sasvim nove dimenzije. Tako se tim za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,  ne može zamisliti bez nastavnika fizičkog. Najlakše je psihološki „pročitati“ decu kada su opuštena i zanesena igrom. Do izražaja dođe karakter, posebno kad je reč o kolektivnom sportu. Uglavnom svi imaju iste potrebe, ali su one izražene na različite načine. Zamislite kakav je to zadatak:  spojiti sve te različitosti u jedno, pa još i da funkcioniše. Posebno u današnjim uslovima, kada se svi slažemo da nam manjka tolerancije, jer smo se više usmerili na prava a ne na obaveze, kako bi trebalo.

STRUČNOST NASTAVNIKA STVARA AUTORITET

Od ličnosti nastavnika ne zavisi samo kvantitet i kvalitet učenja, već ukupni rezultati rada u celini. Od njega se traže najviše pedagoške vrednosti - da bude smiren i tolerantan, pravičan, disciplinovan, komunikativan i velikodušan. Stručnost nastavnika je glavni adut njegove profesionalne legitimnosti, na njemu se gradi i stiče autoritet. Nastavnik fizičkog vaspitanja se posmatra kao stručnjak širokog profila koji uspešno može da radi u svim područjima fizičke kulture.

I moje iskustvo, kao pedagoga i trenera, je obostrano korisno,  jer mogu da podvučem paralelu između rada u školi i rada u klubu. Mogu reći da su u uskoj korelaciji i da jedno dopunjuje drugo. Uspeh je kada dete motivišem, podržim, usmerim ka sportu i kada vidim da to traje i da nema odustajanja.

Veliki značaj nastavnika fizičkog vaspitanja, možda i odlučujući u opredeljenje za određeni sport, jeste u prepoznavanju sklonosti, talenta, a potom i pravovremenog usmerenja ka određenim sportskim granama. Nije tajna da vrhunski sportisti često imenuju svoje nastavnike fizičkog vaspitanja kao „glavne krivce“ za uspešne karijere, s svoja prva značajnija takmičenja navode upravo školska prvenstva – opštinska, regionalna, pokrajinska, republička...

 Na kraju treba reći i nešto pohvalno za grad Pančevo: Mi nastavnici fizičkog vaspitanja  možemo biti ponosni na gradski Savez za školski sport, kao  i na program koji nam nudi.  Tvrdim da druge lokalne samouprave nemaju ni približno toliko aktivnosti, takmičenja, akcija i slično. Pri tom mislim na školicu sporta, male olimpijske igre, obuku plivanja, kao i mnoga gradska takmičenja iz kolektivnih i individualnih sportova.

To su vrednosti  koje se još mogu nadograditi i zato je moj stručni moto: „Nema nazad, samo napred“. Ma koliko u fizičkoj kulturi i radu sa mladima nailazila na teškoće, trudim se da iz svega izvučem najbolje.

 

Autor: Dragana Marinković, profesor fizičkog vaspitanja i diplomirani trener odbojke

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić