MARKOVIĆ RAZGOVARA, MIKI SLIKA, A JA PRISLUŠKUJEM

 Propade mi večera

Šampionke su, red je da ih pozovem u Žurnal -  Draganu Ivković predsednicu, trenera i izabranu igračicu (može i obrnuto) i kapitena, reprezentativku sa EP 2016. Teodoru Rudić. Ne mogu sve. - Taman da donesemo Žurnalu i tebi  zahvalnicu. Lepo, prija. Moj drugar Marko Marković pravi razgovor, Miki slika a ja prisluškujem. Sledećeg četvrtka u Žurnalu. Ustanite ranije i obezbedite svoj primerak.

Gaga puna planova. Ne znam ni kad spava. Nastavlja rad na promociji ženskog vaterpola. Hoće sve klubove da poveže. Zvezda sama ne može. Priča mi o Evropi, planovima, pojačanjima i ako Bog da sponzorima:

 - Zvezda sama ne može.

Teodora o faksu, pesku u bubregu... i još mnogo čemu.

- Prava smo ekipa, svaka čast i drugima. Miki slika neumorno, te ovako te onako, trt mrt!

 - Ajde Miki, pa nećemo da ih udajemo. Pričamo o medijskoj promociji. Bilo je onih koji su sumnjali. A sada i RTS i Sportnetwork, i Kurir, i malo Žurnal pišu o damama u bazenu. U tome i jeste kvaka. Izvestan roditelj, nezadovoljan statusom kćerke u reprezentaciji, ponudio mi je  opkladu.

 - Vodim te na večeru, ako bude išta bolje. Odbih. Budala. Nema veze, zato će moj kolega, ako bude sve kako treba, na Volos na SP. Kao da sam ja tamo. Ali, žao mi onih ćevapa. Toliko!

ŽILETOV, PRLETOV I MIĆIN „SOLNOK“ PRVAK EVROPE

 Sada je na redu Srbija

Srbija do Solnoka, barem za vaterpolo. U sjajnoj predstavi Žiletov, Prletov i Mićin „Solnok“ je potopio izvanredni Jug. Od 10 golova, sedam su srpski. Prle najbolji sa četvrtim klubom, Mićin drugi trofej... Prošle godine u ovo doba Žile Gocić, tada treći sa Solnokom u Budimpešti je pričao (citiram svoj tekst) :Treće mesto, najveći uspeh Solnoka. I evo ti ga Žile! Ali, sve je  drugačije... Smeh, taj njegov karakterističan znak, je usiljen.

 - E doajenu. Nisam uspeo da ponovo uđem u finale. I pitanje je hoću li ikad.

- Zašto nećeš ?

 - Ma ovaj tim se raspada, ma... Zastade, spusti glavu. Ko zna šta je pomislio. U stvari, znam, ali ćutimo.

 - Jebi ga Deksa... I spuštene glave kapiten trećeg tima Evrope ode. Čini mi se bez smeha. Prvi put. Možda je Žile u pravu. Možda mu igrački vreme nije saveznik. A opet verujem da će se nešto desiti i da će stići do tog finala. I ostade mi u glavi: „Jebi ga Deksa...“ Žile je zaslužio sve ono što mu se događa u poslednje tri godine. Neka Rio bude zamena za Budimpeštu, pa iduće godine ponovo. Ko zna, on je tu sreću u karijeri zaslužio.

Tako je to bilo. A večeras!? Sve ste videli. U ludoj godini za njega u Dunav Areni je digao pehar Lige šampiona. Kapiten mađarskog tima. Šta ima da ga zovem i maltretiram. Sigurno će reći kako je presrećan, ponosan, najlepši klupski trenutak u karijeri, da je Prle čovek odluke, da je Mića bio strava, da je... A onda će da slave. Pa će Žile da isprati Prleta i Miću:

- Jebi ga momci, krenite, čekaju vas reprezentacija, Savić i Pavlović. Mora da se trenira, mladi ste, a ja ću u život. Jebi ga. Čestitam majstori, živeli !

 

PIŠE: Dejan Stevović

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić