DAVOR PERAK, LEGENDARNI KAPITEN KK TAMIŠA, SJAJAN ŠUTER, IGRAČ ODLUKE I KOŠARKAŠ SA REKORDNIM  STAŽOM U JEDNOM SRPSKOM KLUBU

 Tihi momak iz susedstva

U globalnoj igri dopadanja po svaku cenu, kad nam se čini da je samo to prava vrednost, a ne ono što je iskonski važno za svako ljudsko biće - poštenje, požrtvovanost, hrabrost, razboritost i ljubav prema bližnjima i svima drugima -  nije  čudno što nam je neobično drago kada u sportu sretnemo dobrog čoveka. Davor Perak, nekada kapiten KK Tamiša, srpski rekorder u vernosti  jednom košarkaškom klubu i nepogrešivi šuter čiji se poeni pamte, upravo zbog toga i jeste prava osoba koju  predstavljamo u našoj rubrici „Asovi iz komšiluka“

Jedno je sigurno: Kod Davora Peraka, junaka naše današnje priče, sportsko umeće, trud, poštenje i nenametljivost nisu ostali bez odjeka i pažnje sportske javnosti. Od kada je, kao devetogodišnji dečak, načinio prve košarkaške korake kod Miodraga Tasića u Pančevu, pa do stasavanja u Vršcu, gde ga je Pera Rodić oblikovao u ozbiljnog sportistu, nije odustao od svog glavnog cilja. Ostao je privržen igri pod obručevima, a darovitost i moralne osobine u njegovom slučaju išli su ruku pod ruku. Možda je nedostajao samo korak, ili dva, da mu karijera bude bogatija trofejima i novcem zarađenim u inostranstvu, ali godine provedene u Vršcu, Lavovima, Mašincu i Tamišu pokazuju ozbiljnost u karakteru i biografiji ovog  poznatog Pančevca. Pored uspešnog bavljenja voljenim sportom, u rodnom gradu je stekao divnu porodicu: Davor se oženio Tanjom sa kojom ima ćerku Anju i sina Veljka.

KOŠARKAŠKA LEGENDA ZA POŠTOVANJE I UGLED

Perak je često bio čovek odluke u timovima za koje je nastupao, a njegov prefinjeni šut, uglavnom sa krila, pozicije koja mu je košarkaški najviše pristajala, postao je zaštitni znak kluba i primer uglednog Pančevca. Možda nije dovoljno poznato, ali on je vlasnik jednog zaista nesvakidašnjeg rekorda. Ostaće upamćen kao igrač sa najdužim stažom u srpskoj košarci provedenim u jednom klubu, bar u novijoj istoriji našeg trofejnog sprta. Vratio se u KK Tamiš iz Pančeva 2003. godine i u njemu ostao sve do kraja karijere, punih dvanaest (12) sezona. To je rekord koji će teško biti ponovljen, a i sami znate zašto. Ne sreću se više tako odani ljudi, pristojni u zahtevima. Možemo da procenjujemo koliko god želimo, ali, nema sumnje, Davor Perak je dokazao da se  može  biti ubedljiv i uvažen u karijeri, i kad nastupa duže od deset godina u istom klubu.

Davora sam upoznao kao dečaka iz komšiluka. Naime, njegova majka Ljubica i otac Stevan, živeli su u zgradi pored moje, pa su i naši susreti bivali česti. Mlađani plavušan se rano zainteresovao za košarku, pa je kao klinac napustio Pančevo, u potrazi za sportskom srećom. Potrajalo je to putešestvije, ali se na kraju vratio  kući. Oduvek sam s njim imao više nego dobar odnos. Nije to bila priča između sportiste i novinara. Čak, rekao bih, neskromno, reč je o pravom uzajamnom poštovanju. Dok sam radio u Pančevcu, ali i kao dopisnik Sportskog žurnala iz Pančeva, kad god bi se ukazala prilika, pohvalio bih njegovu želju da i dalje bude prisutan, uticajan i poštovan u srpskoj košarci.

Otišao je nekako tiho iz sportskih dvorana. Nije mu, bar se ja ne sećam, posvećena ni oproštajna utakmica, ali to ide uz njegov karakter. Oduvek je van terena košarkaških dimenzija bio tih, miran, može se reći, pomalo stidljiv. Kad sam mu rekao da želim da napravim priču s njim u  našem „Praštanju uspeha“, osetilo se zadovoljstvo u njegovom glasu. O svemu smo se brzo dogovorili.

Iako je vreme godišnjih odmora, za neke ljude ne postoji predah. Takvi su Nenad i Filip Perić, braća, na čelu Geovizije i Finet-inženjeringa, firmi koje i tokom ovih vrelih dana doprinose da se mi, Pančevci, u svom gradu osećamo životnije. Njihova pomoć pri realizaciji i ove zanimljive sportske priče bila mi je dragocena.

ŽIRI SPORTSKOG SAVEZA PANČEVA 2014. ODLUČIO:Peraku titula  sportiste godineOstavio je Davor Perak ozbiljan trag u pančevačkom sportu. Mnogo je doprineo da KK Tamiš dosegne visine i nađe se u elitnom društvu, a krunu uspeha poneo je 2014. godine. Stručni žiri Sportskog saveza grada Pančeva dodelio mu je titulu najboljeg sportiste.- Ostaje to zauvek u sećanju. To je za nas sportiste nagrada nad nagradama. Naravno, bio je to i uspeh mojih saigrača, kao I kluba u celini, jer, ne može pojedinac u kolektivnom sportu mnogo bez pomoći saigrača, pre bih rekao - prijatelja.

DVANAEST GODINA ODANOSTI KK „TAMIŠU“

Nekadašnji kapiten KK Tamiš nije prikrivao emocije dok ga podsećam o rekordu u srpskoj košarci. Želeo sam upravo tako da započnem razgovor sa Davorom Perakom.

Zaista, dvanaest godina vernosti jednom klubu danas je nemoguća. Mora da si ponosan na ovaj jedinstveni rekord?

- Iznenadio si me i pre nekoliko godina, kada si mi preneo taj podatak, ali - u pravu si. Vratio sam se u Pančevo 2003. godine,  a evo, priča o saradnji sa Tamišem potrajala je duže od jedne decenije, što jeste rekord, koliko ja znam. Kad me je Darko Jovičić, prvi čovek kluba, pozvao da se vratim u Pančevo, nisam dugo razmišljao. Svideo mi se klupski koncept, a sve o čemu smo se dogovarali ispunjeno je. S obzirom da sam toliko godina proveo u timu, čak i sa kapitenskom trakom, znači da je zadovoljstvo bilo obostrano. Potrajalo je punih 12 sezona, a to vreme je baš proletelo.

Iako si igrao van Pančeva, takođe zapaženo, činjenica je da će te ljudi najviše pamtiti kao legendarnog kapitena KK Tamiš. Da li se slažeš sa tom konstatcijom?

- Naravno. Reći ću ti, s velikim zadovoljstvom, u KK Tamišu sam proveo, kao što smo rekli, dvanaest sezona. Zajedno smo prošli put od Prve srpske lige, pa sve do elite, dakle i do Super lige. Aktivno sam prolazio kroz razvoj kluba, a uspesi su bili neizostavan deo našeg zajedničkog delovanja. Naravno, bilo je izuzetnih trenutaka, ali i onih drugih, baš teških. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa ljudima iz KK Tamiš jer su ostali istrajni u nameri da taj sportski kolektiv postane jedan od ozbiljnijih, ne samo u Pančevu. Kao što je poznato, KK Tamiš je godinama stabilan prvoligaš, jedan je od najorganizovanijih u Srbiji, rade sve klupske selekcije... i to su neke činjenice na koje sam ponosan.

SPORT JE ŠKOLA O ŽIVOTNIM POBEDAMA I PORAZIMA

Ti si, kao veoma mlad, osetio koliko talentovana deca moraju drugačije da žive od, da tako kažem, običnih vršnjaka. Rano si otišao iz rodnog grada. Šta bi izdvojio kao najdragocenije sportsko iskustvo?

- Siguran sam da to znaš, sport, košarka konkretno, mene je naučila šta znači pobeđivati, ali i osetiti gorčinu poraza. Uvek treba čvrsto stajati na zemlji. Tokom profesionalne karijere, košarka mi je donela zaista dosta toga lepog.  Upoznao sam zanimljive ljude, mnogo proputovao, tako da je u mom životu bilo mnoštvo trenutaka za pamćenje.

Ne mogu a da te ne pitam, kao bivšeg uspešnog sportistu, ali i roditelja, šta uraditi da decu privučemo sportu, da ih bude više na igralištima, a manje u porocima?

- Drago mi je da mogu s tobom i o tome da razgovaram. Uvek je bilo i biće talentovane dece. Međutim, sve manje njih želi da uloži bilo kakav trud, da se odrekne nekog komfornog života, znaš na šta mislim. Bez mnogo rada nema ni uspeha i u tome leži glavni problem. Zato je na nama roditeljima, ali i ljudima koji rade u sportu, posebno sa tim mlađim kategorijama, velika odgovornost. Treba uložiti dodatni napor da ih privolimo da se igraju, da posle toga zavole sport, a brzo će shvatiti da svaki uložen napor donosi rezultat, tako da im trud neće biti uzaludan.

Nisi nastavio da radom u sportu. Čime se sada baviš?

- Reč je o privatnom poslu, konkretno, u vezi je s prevozom. Iskreno, nikada me nešto nije privlačio trenerski posao. Takođe, maksimalno sam posvećen porodici, deci, kojoj sam nedostajao dok sam aktivno igrao. Sad mi je veoma važno da ispratim svaki njihov korak, da budem za njih uvek tu i da ih izvedem na pravi put, kako se to kaže. Znaš, veoma je interesantno, kad posle toliko godina možeš ceo vikend da posvetiš porodici.

Uvek svoje sagovornike pitam o fenomenu praštanja uspeha, kako se, uostalom, zove i naš sportski magazin. Šta možeš reći o toj temi?

- Opšte je poznato da se uspeh u našoj zemlji ne prašta, a posebno ne u sportu.

Razgovar vodio: Slobodan Damjanov
Fotografije iz privatne arhive

U JEDINSTVENOM DVD PROJEKTU „BUDI KOŠARKAŠ“Nepogrešivi Davorovi šutevi sa svih pozicijaPostoje sportisti koji imaju nešto posebno, neki detalj koji im obeleži karijeru. Davor Perak će u srpskoj košarci ostati upamćen kao sjajan šuter. Svojevremeno, ima sada tome duže od deset godina, sa prijateljima sam realizovao projekat BUDI KOŠARKAŠ. KK Tamiš je stao iza cele te inovativne priče, do tada neviđene na našem prostoru. Reč je o DVD formatu koji je košarku zainteresovanima približio na jedan poseban način. Kad je trebalo pokazati jedan od najvažnjih košarkaških elemenata - šut, na snimanje je stigao Davor Perak. Elegantan, kao i uvek, pogađao je sa svih pozicija, a to iskustvo sa kapitenom KK Tamiša nikada neću zaboraviti.- Sećam se toga. Zaista, kad je počela priča o tome, nisam bio siguran kako će se to završiti, ali, krajnji rezultat je bio više od očekivanog. Čuvam taj DVD i srećan sam što sam učestvovao u tom projektu.

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić