DUŠAN BORKOVIĆ, NAJBOLJI SRPSKI AUTOMOBILISTA

Šampioni

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Suspendisse aliquam malesuada ante, eu porta nisi interdum sed. Cras in ornare magna. Aliquam tristique diam et quam vehicula convallis. Pellentesque.

Ratnik na stazi, romantik u životu

Dušana Borkovića, sada poznatog i velikog šampiona, upoznao sam krajem osmadesetih godina prošlog veka - kao dečaka i velikog zaljubljenika u karting. Njegov otac Jovan, inače višestruki prvak Jugoslavije u motociklizmu i odlični vozač u trkama kamiona, pozvao me jednom da pogledam kako Dušan vozi na improvizovanoj stazi, zapravo, parkingu isperd pančevačke  Azotare. Imao sam šta i da vidim: Vižljasti momčić, praktično dete, izvodio je smele bravure jureći u "maloj formuli". Ta slika mi nikada neće izbledeti i odmah sam naslutio da je pred ovim čudom od deteta sjajna budućnost.

Šampionski pozdravI zaista, ubrzo je Duca počeo da osvaja titule u ovoj disciplini, da bi posle treće Zlatne kacige, prigrlio i najugledniji trofej koji se dodeljuje u ovom auto-sportu u našoj zemlji - Dijamantsku kacigu. Zajedno sa svima koji su verovali u mladog Borkovića, imao sam sreću da tada budem u srpskoj prestonici, u hotelu Hajat, kada je Dušan Borković primao pohvale i nagrade. Kao što je poznato, kasnije je njegova automobilska karijera  postala zaista impozantna i prevazišla sva očekivanja.

Zato se nisam  nimalo dvoumio kada sam odlučivao ko će biti prvi junak priče na našem sportskom portalu koga smo, ne slučajno, nazvali Praštanje uspeha. Uspesi rođenog Pančevca, Dušana Borkovića, više nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, a njegovo umeće na brdskim, pa potom kružnim stazama, krunisano je evropskim šampionskim titulama. Kada je počeo da vozi "turing" automobile ETCC ili WTCC, sve je oduševio veštinom, hrabrošću i sigurnošću. Nije reč samo o podijumima, kako se to automobilskim rečnikom ističe, već o načinu kako vozi i s kolikom energijom i harizmom  nastupa.

Ovih dana, kada najbolji vozači imaju kratkotrajnu pauzu u TCR svetskom šamionatu, uspeo sam da stupim u kontakt s našim popularnim sugrađaninom. Na telefonsku poruku odgovorio je  veoma brzo i rekao da je u Rusiji, u Sočiju, ali da se vraća za dan-dva i da će se javiti kad stigne u Pančevo. Tako je i bilo, u šta nismo sumnjali nijednog trenutka. Iako Duca sada ima mnogo aktivnosti, jer treba svakodnevno promovisati razne događaje, pa i susretati se s predstavnicima medija, našao je vrememena za malobrojnu ekipu portala Praštanje uspeha. Dok smo se pripremali za razgovor, naša vredna fotoreporterka, Ivana Ogrizović, već je uveliko "škljocala". Ipak smo se malo i nameštali pred objektivom fotoaparata jer, kažu, tako treba. Nismo želeli da ova rubrika s našim asom bude previše opisna i nedovoljno pripremljena, pa smo mu pitanja unapred pročitali - da olakšamo i njemu, i nama i čitaocima. Prepoznatljiv Ducin osmeh, simpatičan i lekovit, nije mu silazio s lica, što sam protumačio da je očigledno zadovoljan našim shvatanjem važnosti i smisla onoga čime se veoma uspešno bavi. Odmah je usledio razgovor (naravno na TI) iz koga se mnogo štošta moglo naučiti o suštini sporta, ljudskog života i morala. Na moja pitanja Duca nije odgovarao opširno, ali je zato svaka rečenica zanimljiva, iskrena, prepuna lepih misli i osećanja. Pa, uverite se i sami.

Hvala Ti Duco što si, uprkos obavezama, odmah pristao na razgovor za naš sportski portal! Prvo pitanje se nameće samo od sebe: Da te neko pita da objasniš kako radiš, na koji način postižeš da često budeš u samom vrhu, pa  i najuspešniji, šta bi mu ukratko odgovorio?

- Vredno i naporno  radim, imam svoje prioritete, stručan i vredan tim koji stoji iza mene.

Ima li, u toku neke važne trke, vremena za neku misao, osim koncentracije na sve ono što se zbiva na stazi?

- Ne, stoprocentno sam fokusiran na trku.

Na stazi si veliki borac, to se jasno vidi. Kako je u privatnom životu?

- U privatnom životu sam potpuna suprotnost. Trudim se da budem miran u svakoj situaciji i da uvek, kako se kaže, spustim loptu i smirim situaciju.

 

VOLIM KAD SE VRATIM U PANČEVO

Postoji mišljenje da najbolji vozači preporučuju da treba voziti bezbedno. Ipak, šta je po Tebi zaista važno da zna svako ko sedne za volan automobila ili nekog drugog prevoznog sredstva?

- Da maksimalno obraća pažnju na sve oko sebe, ne vozi kad pije, poštuje saobraćajne propise i da budu tolerantiji u saobraćaju.

 Koliko zapravo vremena provodiš u autu, na stazi i van nje?

- Zaista mnogo vremena, ali više više van staze.  Zato što često putujem, a i imam dosta obaveza. Po Srbiji, baš često vozim.

Kada bi trebalo da se opredeliš za neku marku automobila, šta bi izabrao i zašto?

- Volim automobile generalno, to svi znaju. Bitno da je automobil bezbedan, porodičan i udoban. Ima dosta dobrih automobila i teško mi je da izdvojim najbolji.

Koji auto si najbrže vozio do sada?

- Nissan GTR. Na testu sam stigao do 333 kilometra na čas.

 A najveća daljina? Gde i kada je to bilo?

 - Najduže sam vozio 2013. godine - do Danske i nazad, u cugu.

Da te neko pita za savet: Duco, želim da kupim auto. Kako bi mu pomogao? Na šta da obrati pažnju i šta je bitno kod kupovine?

- Najbitnije je koliko čovek ima novca.

Umor u saobraćaju jeste jedan od ozbiljnih problema. Šta možeš savetovati u vezi s ovom temom?

- Svi smo u žurbi, stalno, ali je najbitnije da ljudi misle na svoju bezbednost i bezbednost drugih u saobraćaju.

 Često putuješ, pa mnoge zanima gde voliš da odeš. Koja je Tvoja omiljena destinacija?

 - Najviše volim da se vratim kući, u Pančevo. Baš zato što mnogo putujem i često sam odsutan.

Možeš li da izračunaš, koliko godišnje vremena provedeš na putu i da izdvojiš neku zanimljivost sa putovanja?

 - Van Srbije sam u proseku devet meseci godišnje. Svako putovanje je na svoj način zanimljivo. Ne bih sad mogao da izdvojim neko posebno.

 

LJUBAV JE NAJVAŽNIJA

 Pretpostavljam da imaš poseban način ishrane? Čega se najteže odričeš, a šta najviše voliš od hrane koju konzumiraš?

- Trudim se da jedem zdravo, to mi malo teško pada u haosu na trkama. Najteže se odričem pice. Ovog leta najviše jedem ribu.

 Za tebe kažu da umeš najbolje da promovišeš Pančevo. Kako objašnjavaš tu vezu s rodnim gradom?

- Volim svoj rodni grad, tu sam napravio prve korake, počeo da vozim karting. Verujem da je to najbolje mesto za život, jer je mirno i lepo, čisto, a blizu Beograda.

Ti si najbolje opovrgao "tezu" da su Pančevci najgori vozači? Primećuješ li da se to više ne pominje u javnosti, od kada su Tebe upoznali?

- Primećujem da se mnogi sad šale na tu temu.

 Da li se sećaš šta si najlepše nekome poklonio, a šta zanimljivo dobio kao dar?

 - Poklonio sam bezuslovnu ljubav svojoj supruzi Andrijani i dobio njenu za uzvrat.

 Da ti sada neka moćna kompanija donese ugovor na potpis. Šta ne bi mogao da prihvatiš, a šta bi ti bilo važno da stoji na tom papiru?

- Sponzorski ugovori su jako specifični, ima previše faktora koji utiču na moju odluku.

Mislim da nisi izuzetan automobilista, sigurno bio bi uspešan u bilo kojoj drugoj sportskoj grani. Drugim rečima, koji je Tvoj omiljeni sport?

- Hvala! Volim da rekreativno igram golf i tenis.

Upoznao si mnogo uspešnih ljudi. Koga bi izdvojio po izuzetnosti?

- Svakako, to bi bio Novak Đoković.

Kad hoćeš nekome da se zahvališ za sve što si učinio do sada, koga izdvajaš?

- Moju porodicu, na prvom mestu oca.

 

USPEH JE BITI POŠTEN I ISKREN

Malo je reći da te ljudi u Srbiji cene i vole. Kako objašnjavaš što ima mnogo poklonika automobilizma u svetu koji veoma poštuju to što radiš?

 - Verujem da oni vide trud koji ulažem i da ostavljam srce na stazi.

Šta ceniš kod neke osobe, a šta izdvajaš kao manu?

- Cenim ljudskost, spremnost da se pomogne drugom, a kao manu, izdvojio bih zavidnost.

Imaš li neostvarenih želja? O čemu maštaš u vezi s tim?

 - Prvo da se ostvarim kao otac, a onda da postanem svetski šampion.

Uspeh te nije izmenio. Mislim da je to Tvoja najveća vrednost. Slažeš li se sa mnom?

- Smatram da veliki uspeh, ili novac, ne treba nikad da promene čoveka. To je nešto što naučiš u porodici.

S obzirom da se naš portal zove PRAŠTANJE USPEHA, da li misliš da ljudi ne mogu da oproste ili veruješ da ima više onih koji na pravi način poštuju tuđi uspeh?

- Nažalost, mislim da, bar kod nas u Srbiji, ima više ljudi koji ne praštaju uspeh. Baš zato verujem da na  ispravljanju takvih loših osobina treba svi da radimo.

Hvala na izdvojenom vremenu, uz želju da nastaviš s uspesima na stazi i van nje!

- Bilo mi je zadovoljstvo da govorim za vaš portal. Želim vam mnogo sreće u radu i još zanimljivih sagovornika.

Zavšavajući razgovor s 207 centimetra visokim sugrađaninom, shvatIo sam da je ovo bilo iskustvo koje mi je i te kako prijalo. Pozitivna energija, koju poseduje Dušan Borković, širi se i upija veoma brzo, tim više što on ne odgovara stereotipu šampiona koji su nedodirljivi i teško dostupni. Ducu mnogo toga izdvaja od drugih, a kad je reč o trkama, onda nema dileme: Čim sedne za volan, ima ideju od početka do kraja. Za njega ne postoje nepremostive prepreke. Reklo bi se da je za njega svaki izlazak na stazu aktivno polje istraživanja, a takvi ljudi  najbrže dosežu šampionske vrhove, ostvaruju snove i uvek plene svojom sposobnošću, vrednoćom i poštenjem. To je naš Dušan Duca Borković!

Uvek za korak isprad

Slobodan Damjanov

 

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić