ANJA CREVAR, PLIVAČICA, PONOS SRBIJE I PANČEVA

Petak, 12. avgust 2016.

Iz aviona pozdravljam Rio i nestrpljivo čekam da stignem kući

Pozdrav svima koji  već dve nedelje čitate moj dnevnik na sajtu „Praštanje uspeha“ i na taj način pratite sve šta radim i doživljavam u Rio de Žaneiru, za vreme Olimpijskih igara. Sada, pred povratak u Srbiju, još jednom vam se zahvaljujem, jer mnogo mi je značilo što ste me iskreno Anja Crevarpodržavali u protekle dve nedelje!

 Za razliku od juče, jutros me u Olimpijskom selu probudilo jako duvanje vetra, a kada sam ustala da zatvorim prozor, razočarala sam se, jer je iz  tamnih oblaka padala  kiša. Jedina uteha bila je što danas napuštam Rio de Žaneiro, pa je možda bolje da ne žalim baš toliko rastanak sa ovim prelepim gradom i uspomenama koje nosim sa mojih prvih Olipmijskih igara.

Sa takvim slikama i mislima krenula na moj poslednji obrok u velikom restoranu, u Olimpijskom selu. Posle doručka sam otišla da glasam za kandidate koji žele da se učlane u Međunarodni olimpijski komitet, što svi sportisti, prisutni u Brazilu, mogu da učine. Svakako mi je to bilo  usput, ali ne mogu da vam kažem koje ime sam zaokružila na listiću. Nadam se da mi ne zamerate zbog toga. Vratila sam se u stan pokisla i prilično mokra od kiše. S obzirom da sam kofere već spakovala, morala sam ponovo da ih otvaram, kako bih uzela suvu garderobu, presvukla se, pa tek onda krenula ka autobusu koji nas je čekao kako bismo na vreme stigli na aerodrom.

U grupi srpskih sportista sa mnom putuju naši plivači i stonoteniseri. Kako je i predviđeno, tačno u podne, autobus je krenuo na aerodrom. Kad smo stigli, odmah smo požurili da obavimo sve formalnosti oko ulaska u avion. Biće to dug put. Pred nama je 11 sati leta do Pariza, pa dva do Beograda. Nestrpljiva sam da sletim, bar u Pariz. Čekanje od skoro jednog časa prekratili smo šetnjom po aerodromu, nešto prezalogajili, a zatim otišli na pasošku kontrolu. Službenik zadužen za proveru dokumenata je izvadio sve papire iz pasoša, a ubrzo se ispostavilo da Anja Crevarnedostaje moja avionska karta. Ipak, na moju veliku sreću, ubrzo su me pozvali sa razglasa da dođem i uzmem svoju izgubljenu kartu. Dobro je da se ova neprijatnost završila bez težih posledica.

Avion je poleteo tačno u 16:05  sati, po lokalnom vremenu, pa smo taman sve obavili na vreme . Sa svog sedišta poslednji put posmatram Rio. Predivan pogled na jedan od najlepših gradova na svetu. Boravak u njemu, kao I moje prvo učešće na Olimpijskim igrama pamtiću zauvek. Avion kojim letimo ka Evropi je ogroman - ima deset sedišta u jednom redu.

Za vreme predugog leta, dok sunce nije zašlo, u avionu sam čitala knjigu, zatim pogledala seriju i film. Dragi moji,  dok vam ovo pišem nalazimo sa nekih deset hiljada metara visoko, a čeka nas još četiri sata do sletanja na pariški aerodrom. Uz muziku, koja do mojih ušiju dopire sa slušalica, šaljem vam ove redove, pre nego što ponovo utonem u san. Sutra ću vam se opet javti u portalu „Praštanje uspeha“, ali, ovog puta posle dužeg vremena iz našeg Pančeva!

 Voli vas vaša Anja!

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić