ANJA CREVAR, PLIVAČICA, PONOS SRBIJE I PANČEVA

Četvrtak, 11. avgust 2016.

Anja Crevar IpanemaSa setom ostavljam Rio, a presrećna što se vraćam u moje Pančevo i Srbiju

Pozdrav svima koji svakodnevno čitate moj dnevnik u sportskom portalu “Praštanje uspeha”. Pišem vam poslednji put iz nezaboravnog Rio de Žaneira, sa mojih prvih Olimpijskih igara, jer se sutra vraćam u moje Pančevo, u Srbiju, pomalo sa setom, ali  veoma zadovoljna i impresionirana onim što sam u Riju postigla, doživela i videla.

Umesto alarma na mobilnom telefonu, jutros su me probudili sunčevi zraci koji su okupali moju sobu. Dakle, za razliku od juče, osvanuo je vedar dan, pa sam naslutila da ću imati još jednu fenomenalnu priliku da se poslednji put, opušteno i bez žurbe, prošetam i sa svojom porodicom obiđem neviđene lepote Rija. Inače, prethodnu noć sam prespavala kod svojih, naravno, uz dozvolu čelnika našeg Olimpijskog saveza. Odlučili smo se za to iz dva razloga: Olimpijsko selo je veoma udaljeno od svih znamenitosti Rija, a stan gde su boravili moji roditelji nalazi se bliže svemu onome što se mora  videti u ovom čudesnom gradu.

Anja CrevarDanašnji obilazak vrednih i fenomenalnih mesta i prelepih predela, započeli smo odlaskom na čuvenu “Glavu šećera”, koja je jedno od brojnih obeležja Rio de Žaneira. Da bismo stigli do ovog mesta, treba prvo doći do žičare koja vodi preko mora i sa koje se pruža fantastičan pogled. Sa ovog pokretnog vidikovca imala sam priliku da se još jednom uverim koliko je Rio lep i jedinstven grad. Ova nesvakidašnja panorama obogatila je moj ionako prelep utisak o Riju. Šta da vam kažem, još čudesnije je bilo kad smo stigli na sam vrh „Glave šećera“. Nestvarno!

Sigurno će vam biti zanimljivo da se malo vratim unazad i da vam kažem da smo do same žičare, koja vodi do “Glave šećera”, došli na biciklima, usput uživajući u svim neobičnim pejzažima, kao i prelepim plažama. Kada smo stigli do žičare, upozorili su nas da postoje dve stanice do samog vrha. Prva, ona niža, gde možete da prezalogajite nešto, odakle se takođe pruža veoma lep pogled, i druga, viša, sa koje je pogled na Rio neopisivo lep i fantastičan, kao u bajci. Na prvoj stanici smo uživali uz kafu i milkšejk, dok smo se na drugoj stanici( gde se baš nalazi brdo Glava sećera) jednostavno prepustili panoramskom uživanju, o čemu možda najbolje svedoče i govore priložene fotografije.

Nakon nekoliko sati provedenih na ovom izuzetnom mestu, odlučili smo da se vratimo, i to ponovo koristeći žičaru. Nismo želeli da gubimo vreme, pa smo odmah krenuli na Ipanemu, posle Kopakabane verovatno druge najpoznatije plaža na svetu. Uhvatili smo metro, prošli nekoliko stanica, i ubrzo smo se našli i na ovom poznatom mestu. Nismo imali priliku da se kupamo, jer su bili ogromni talasi, jak vetar, ali i neustrašivi surferi!Anja Crevar

Uživali smo neko vreme u onome što vidimo, a zatim smo se svi zajedno uputili ka Olimpijskom selu, jer su me moji najdraži želeli da isprate. Usput sam kupila (ni ovog puta misam mogla da odolim) neke suvenire - za uspomenu. Inače, do Olimpijskog sela smo putovali standardnom rutom - jedan metro i dva autobusa. Kada smo stigli, pozdravila sam se sa svojima i poželeli jedni drugima srećan put. U prodavnici, u Olimpijskom selu, kupila sam još neke sitnice, a zatim sam otišla na večeru, poslednju u velikom olimpijskom restoranu. Kada sam se vraćala u stan, počela je da pada kiša, a ja sam, puna različitih emocija, odlučila da vam detaljnije opišem  kako je izgledao moj poslednji dan u Riju.

Dragi moji, dok pišem ove redove, u meni se bore osećanja: Pomalo sam tužna i setna što napuštam ovaj raj na zemlji, ali i presrećna što se vraćam u svoje Pančevo i Srbiju. Koferi su spakovani, a sutra, tačno u podne, izlazim iz Olimpijskog sela. Toliko za ovaj dan, ali, ako vam nedostaje moje pisanje, ne brinite -  još ćemo se mi družiti na sportskom sajtu “Praštanje uspeha”. Pisaću vam kako sam putovala do Srbije i kako prolaze prvi dani kod kuće. Pozdrav svima koji me pratite i čitate moj dnevnik!

 

 Voli vas vaša Anja!

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić