ANJA CREVAR, PLIVAČICA, PONOS SRBIJE I PANČEVA

Petak, 5. avgust 2016.

Sve super: došli mi roditelji, upoznala Anu, Nole naš fotoreporter

Anja Crevar Olimpijske igre 2016 RioDragi moji, vreme baš brzo prolazi! Već je osmi dan kako vam se javljam i sve više uživam u druženju s vama preko portala „Praštanje uspeha“. Sve ono što sam nestrpljivo očekivala, danas je krenulo veličanstvenim otvaranjem Olimpijskih igara, a već sutra počinje moja prva olimpijska trka na 400 metara mešovito.

Dan je počeo uobičajeno, ali se nastavio novim lepim susretima, poznanstvima i iznenađenjima. Dakle, lagani doručak u trenutno najpoznatijem svetskom restoranu, mestu u kome reka najboljih sportista, i to na jednom mestu, stalno podseća da sam na najvećem i najvažnijem planetarnom takmičenju. To je zaista prelepo osećanje koje me ne napušta nijednog trenutka.

Kada sam nakon doručka sigla na trening, bazen je bio prepun plivača, jer se danas svi sportski objekti zatvarajui posle 12 sati, zbog svečanog otvaranja Olimpijskih igara, kome neću prisustvovati, jer sam tako odlučila, kako bih što spremnije i odmornije dočekala moju prvu trku na ovom velikom sportskom događaju.

Samo što sam stigla u sobu, usledila je zaista lepa, ali očekivana,  poruka na mom telefonu. Moji roditelji mi poručuju: Nalazimo se ispred sela, izađi! Odmah sam potrčala (pravila su jasna, niko osim sportista ne može da uđe u Olimpijsko selo) da u Riju pozdravim i vidim moje najdraže. Tu je bio i moj trener Marko Spasov.

Ne mogu opisati tu radost, zadovoljstvo i poštovanje što su mama, tata i sestra doputovali  čak do Brazila - da me podrže u ovako velikom i značajnom trenutku. Svesna sam toga koliko su se moji roditelji i do sada odricali da bih sa šesnaest godina stigla do rekordnih rezultata, pa čak i do Olimpijade u Riju. Mnogo mi znači što sam danas razgovararala sa njima i što smo razmenili utiske o Riju, o ovoj prelepoj zemlji i nadanjima i strepnjama uoči mojih prvih olimpijskih trka.

Prosto je proletelo  predviđeno vreme za druženje sa roditeljima, posle čega sam sa cimerkom otišla na ručak, a kasnije sam joj pomogla da se pripremi za polazak na svečano otvaranje Olimpijskih igara. Bilo mi žao što nisam uživo na ovom spektakularnom događaju, ali sam procenila da je bolje da odmaram pred start takmičenja. Već sutra prvo idu kvalifikacije, pa…

U sobi sam ostala sama, u društvu sa muzikom, a nakon nekog vremena sam prošetala do kancelarije našeg Olimpijskog komiteta. Ovde me je čekalo baš prijatno iznenađenje: Novak Đokovići i Ana Ivanović! Pošto sam sa Noletom već “stara” drugarica, bila je to sjajna prilka da upoznam i našu Anu. Usledio je neposredni razgovor sa srpskim i svetskim teniskim velikanima, što je za mene bio zaista je fantastičan osećaj: Bila sam  u društvu takvih značajnih ličnosti koji su me veoma uvažavali i poštovali sve čime se bavim i kako radim. Pošto je u kancelariji našeg OK bila i Andrea Arsović, sa kojom se inače družim, ona je predložila se nas tri fotografišemo. To smo i uradile, uz još jedan pikantan detalj! Pogodite ko je bio fotoreporterf? Pa, Nole, naravno!

Posle ovog događaja, koji neću nikada zaboraviti, jedni drugima smo poželeli sreću pred početak takmičenja. Ana i Novak su produžili dalje, a Andrea i ja smo otišle na večeru. Šetnja posle obroka je postala obavezna i baš mi je prijala. Trenutno sam u krevetu, pišem vam ove redove u tišini, jer je Olimpijsko selo poluprazno, u nadi da će vas sve interesovati.

Sutra je moj veliki dan! Plivam  prvu olimpijsku trku, na 400 metara mešovito! Držite mi palčeve!

 Voli vas vaša Anja!

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić