ANJA CREVAR, PLIVAČICA, PONOS SRBIJE I PANČEVA

Subota, 30. jul 2016.

Sve spremno za veliki put u Rio

Dan je započeo treningom u Beogradu, poslednjim pred odlazak na put nade i strepnje u Rio de Žaneiro. Pokušavam da me sve to previše ne optereti, pa je, možda, dobra okolnost što se navikavam i na ulogu da vodim dnevnik na sajtu “Praštanje uspeha”. Čak, mogu reći, sve mi se više sviđa da divnim ljudima, koji silno žele da uspem na OI, saopštim šta radim, kako se pripremam i čemu se nadam.

 Posle napornog prepodnevnog treninga, iz Beograda se vraćam u kući, u Pančevo, i razmišljam o sutrašnjem danu, kada ću u avionu leteti čak petnaest sati.  Zato sam u između dva planirana treninga pokušala da provedem što više vremena  izležavajući  se u svom udobnom krevetu, jer znam koliko će mi sutra nedostajati.

 Ovo nostalgično dremuckanje trajalo je kratko, jer me je čekao još jedan odlazak za Beograd i novi trening na „Galetu“, a to je, za one koji ne znaju o čemu je reč, bazen na Sportskom centru “Milan Gale Muškatirović”. Obožavam taj bazen i uvek kada uskočim u njega, naviru mi  lepa sećanja na ranije uspehe. Jedan od svojih prvih državnih rekorda,  ostvarila sam baš na tom divnom mestu. Zbog toga sam danas ponovo uživala, čak i na tribinama, gledajući plivačko nadmetanje mlađih kategorija, jer prvenstvo Srbije još nije okončano.

Naravno, usledio je drugi povratak u Pancevo, gde me je čekalo  pakovanje za put u daleki Brazil. Uvek sam uzbuđena kada se spremam na neko takmičenje, ali ovo je, definitivno, jedno od mojih najdražih i najuzbudljivijih pakovanja stvari u kofere. Kako i ne bi, jer spremam kofere se za svoje prve Olimpijske igre. Uzbuđenje zbog puta, neizvesnosti, takmičenja na velikom sportskom događaju i svega što me tamo čeka je sve veće i veće. Naravno, uvek imam utisak da ću nešto izostaviti, pa je bilo  potrebno da skoknem do pančevačkog  “Aviv parka”, kako bih mirno dočekala sutrašnji odlazak na aerodrom.

Teško je ukratko opisati sve te pomešane emocije, jer je bilo i malo tužnih detalja. Naime, danas sam se oprostila od članova porodice i prijatelja koji sutra neće moći da dođu na aerodrom “Nikola Tesla”, da me isprate i požele mi mnogo uspeha.

Eto, tako je protekao ovaj lepi julski dan, dosta iscrpljujuće – i fizički i emotivno – pa sam posle rastanka sa najmilijima otišla u krevet. Pre nego što nameravam da utonem u san, razmišljam o svemu onome što me čeka sutra. Ljudi, u ovo vreme ja ću biti na drugom kraju sveta, u Brazilu, u atraktivnom gradu Rio de Žaneiru, srećna i ponosna što sam deo srpskog olimpijskog tima. Jeee!!!

Nadam se da ću od silnog uzbuđenja uspeti da nekako zaspim, a sutra, čim se smestim u Olimpijsko selo i pronađem WI-FI, eto mene u „Praštanju uspeha“ ponovo sa vama da vam, iz prve ruke, prenesem olimpijske čarolije, svoja zapažanja, nadanja, oduševljenja, strepnje...

 

 Voli vas vaša Anja!

© Praštanje uspeha 2016 - Redakcija: Osnivač - Slobodan Damjanov, Lektor - Mirko Kovačević, Fotografkinja - Ivana Ogrizović, Dizajn i programiranje - Milan Stojanović i Darko Putić